Бела кућа: Амерички ПРО у Румунији до краја године Опширније:

http://rs.sputniknews.com/evropa/20150929/4888701.html#ixzz3n778nl1C

Елементи противракетне одбране САД у бази у румунском Девеселу профункционисаће до краја ове године, потврдила је Бела кућа на крају састанка потпредседника САД Џозефа Бајдена и председника Румуније Клауса Јоханиса.

© AP PHOTO/ CZAREK SOKOLOWSKI

Ратификован споразум о америчкој бази ПРО у Пољској

На састанку је било речи, између осталог, о „размештању објеката противракетне одбране у Девесилу који ће профункционисати ове године“, каже се у саопштењу Беле куће.

Разговарано је и о питању безбедности, укључујући енергетску безбедност под којом Америка традиционално разматра смањење испорука руских енергената у Европу, као и о политици, економији и борби са корупцијом.

„Лидери су разговарали о важности јединственог европског приступа енергетској безбедности и садашњој мигрантској кризи“, закључили су у Белој кући.

Базу Девеселу изгарадили су совјетски специјалисти 1952. године, а користила ју је румунска војска. То је први планирани обкјекат противракетне одбране САД у Источној Европи — други се планира да буде отворен у Пољској 2018. године. САД су саопштиле да је ПРО усмерен против земаља које могу да нападну САД одређеним врстама ракета, као што су Иран, док Русија сматра да су елементи ПРО усмерени на милитаризацију југоисточне Европе и да су у супротности интересима регионалне стабилности.

Политика Румуније може променити геополитичку ситуацију у региону:Црног мора,Балкана и централне Европе.Многе одбрамбене старатегије ће се променити као и саобраћајни токови па и економска поветаност евро-азијских земаља.
Ако Румунија изабере позицију источне војне станице неће моћи да одигра економско-политичку улогу као најважнија земља региона.

Однос Србије и Румуније може да се промени од стратешког до далекосуседског тј. занемарљивог.

Боба

‘Marx is back in fashion’ - Shadow Chancellor John McDonnell

Karl Marx has “come back into fashion,” newly appointed Shadow Chancellor John McDonnell has said, after winning the support of French left-wing economist Thomas Piketty.

McDonnell told the BBC on Sunday that the 19th century socialist revolutionary thinker was a “definitive analyst” of the capitalist system, even though many “might disagree with his conclusions.”

He added that Marx’s seminal work, “Capital,” is essential reading for anyone trying to understand the capitalist system.

Labour leader Jeremy Corbyn’s appointment of McDonnell as shadow chancellor ruffled feathers in the party’s parliamentary ranks, with some MPs believing his economic beliefs are not centrist enough to win a general election.

During his first speech at the Labour party conference in Brighton, McDonnell pledged to launch "aggressive" measures on large tax-dodging corporations like Starbucks and Amazon.

“We are embarking on the immense task of changing the economic discourse in this country. We are throwing off that ridiculous charge that we are deficit deniers,” he said.

“We are saying, tackling the deficit is important but we are rejecting austerity as the means to do it. We are setting out an alternative based upon dynamically growing our economy, ending the tax cuts for the rich and addressing the scourge of tax evasion and avoidance.” 

Asked about Marx on BBC Radio 5 Live, McDonnell said: “If you look at our capitalist system, one of the definitive analysts of how it works – not whether it is condemned, or whether it is right or wrong, just the mechanics of how it works, when it was first formed and how it would be developed – actually was Marx.

“If you look at most of the institutions that are teaching economics today, Marx has come back into fashion because people have gone back to his analysis of just the basics of how the system works.

“People might disagree with his conclusions about what to do with the system, but actually to understand how the system works he comes up with some interesting analyses that have been built in to traditional and fairly classical economics.”

His remarks come after celebrated French economist Thomas Piketty accepted a role in Labour’s new economic advisory committee.

The professor, who won global recognition for his international bestseller, “Capital in the 21st Century,” will “discuss and develop ideas” around the party’s economic policies and strategy.

“I am very happy to take part in this economic advisory committee and assist the Labour Party in constructing an economic policy that helps tackle some of the biggest issues facing people in the UK,” Piketty said.

“There is now a brilliant opportunity for the Labour Party to construct a fresh and new political economy which will expose austerity for the failure it has been in the UK and Europe.”

The newly appointed committee will also include, amongst others, Nobel prize winning economist Joseph Stiglitz and professors Ann Pettiffor and Simon Wren-Lewis.

Corbyn said the group would deliver his "economic vision".

“I was elected on a clear mandate to oppose austerity and to set out an economic strategy based on investment in skills, jobs and infrastructure. Our economy must deliver security for all, not just riches for a few.

“I am delighted that John McDonnell as Shadow Chancellor has convened this group to advise the leadership as we set out our economic vision.”

However, “Corbynomics” as it has been dubbed, has been criticized by former City watchdog Lord Turner, who said voters may not be swung by the veteran left-winger’s policies.

Turner, who chaired the Financial Services Authority (FSA) during the 2008 financial crisis, questioned Corbyn’s policy of people’s quantitative easing.

“The legitimate concern is that if monetary finance is proposed by people who come from a strongly socialist tradition – a tradition that has tended to reject the idea of any disciplines on public expenditure – there is a danger in practice that it would be used to excess. That is the concern which Corbyn would have to address,” he warned Monday.

At least three Israeli airstrikes hit Syrian army on Golan Heights

Israel has launched at least three airstrikes against positions of the Syrian army on the Golan Heights.

The UK-based so-called Syrian Observatory for Human Rights said on Sunday that the strikes hit a town in Syria’s southwestern province of Quneitra on the Syrian side of the plateau, near the border with the Israeli-occupied part of the strategic region.

The Israeli military confirmed that the strikes hit two Syrian military posts, near the provincial capital of Baath City, but it said that it used artillery fire.

There is still no immediate report of possible casualties and the extent of damage inflicted by the strikes.

There has been intense fighting in recent days between Syria’s army and Takfiri terrorist groups in the restive Quneitra area of the Syrian territory of the Golan Heights.

Supporting militants

Syria says Israel and its Western and regional allies are aiding Takfiri militant groups operating inside the Arab country.

The Syrian army has repeatedly seized huge quantities of Israeli-made weapons and advanced military equipment from the foreign-backed militants inside Syria.

The Tel Aviv regime has a long history in supporting militant groups against the government of Syrian President Bashar al-Assad over the past more than four years of turmoil in the Arab country.

Reports say Israel has set up field hospitals near the border with Syria to treat the injured militants coming in from battlefield.

The Israeli-occupied Syrian territory of the Golan Heights has hosted the field hospitals for the treatment of the wounded militants. In June, locals in the Golan intercepted an Israeli vehicle transporting two members of the al-Nusra Front terrorist group on the road between al-Sheikh Mountain and the village of Majdal Shams.

The United Nations says the militancy in Syria has displaced more than 7.2 million people internally, and compelled over four million others to take refuge in neighboring countries, including Jordan and Lebanon.

Francuska izvršila prvi vazdušni udar na islamiste u Siriji

Pripremio：Branko Žujović

Šest aviona francuskog ratnog vazduhoplovstva juče je bombardovalo položaje islamista u Siriji. Ovo je prvi vazdušni udar koji je Francuska izvela u toj zemlji, a predsednik Fransoa Oland izjavio je da se narednih nedelja mogu očekivati novi vazdušni udari.

Francuska se odlučila da učestvuje u vojnoj intervencij protiv Islamske države u trenutku kada stotine hiljada izbeglica sa Bliskog istoka beže u Evropu.

U isto vreme, Irak je saopštio da se sa Rusijom, Iranom i Sirijom dogovorio o uspostavljanju jedinice za distribuciju obaveštajnih podataka o Islamskoj državi u Bagdadu.

Podsetimo, Francuska je pre oko godinu dana bila deo koalicije, predvođene SAD, koja je bombardovala položaje islamista u Iraku, ali je nakon serije napada u samoj Francuskoj predsednik Oland bio primoran da promeni strategiju.

New clashes between Israeli police and Palestinians outside Al-Aqsa mosque – report

Clashes between Israeli police and Palestinians at Jerusalem’s Al-Aqsa mosque compound have entered their second day, according to reports.

TrendsPalestinian statehood

Witnesses at the scene told Al Jazeera that Israeli police used stun grenades and fire crackers as they entered the mosque shortly before 7 am local time (0400 GMT) on Monday.

According to reports, the situation there is tense, as far-right Jewish groups prepare to enter the mosque compound where worshippers had barricaded themselves in.

Al Jazeera’s reporter said there were a few Israeli soldiers were noticed on the roof of the mosque.

Violent clashes broke out on Sunday, which was the first day of the week-long Jewish Sukkot holiday that draws many Jews to Jerusalem.

Al-Asqa is the third holiest site in Islam and is also revered by Jews as the Temple Mount. It is considered the most sacred place in Judaism.

The tensions have been running high, as the rule connected with the mosque is that Jews and people of other religions can enter Al-Aqsa between 7:30 a.m. and 11:30 a.m. local time, but they may not pray there.

However, Palestinians said that far-right Jews who entered the mosque on Sunday started to pray, breaching the 50-year-old agreement.

READ MORE: Clashes erupt at Jerusalem’s Al-Aqsa mosque compound between worshippers and security forces

US ‘preparing’ for hybrid warfare with Russia in Baltics – report

US has been getting ready for a possible war involving Russia in Europe’s Baltic States, German media reports. The report says all the NATO war games organized in the region by Washington have been intended to prepare various military response scenarios.

The Pentagon has shifted its military thinking when it comes to Moscow, selecting Russia’s direct neighbors in the Baltic region as the battleground, Deutsche Wirtschafts Nachrichten (DWN) writes. 

What the US sees playing out is hybrid warfare, which employs irregular troops and focuses on destabilizing the region via mass rallies as well as cyber-attacks on critical infrastructure, according to the newspaper. 

READ MORE: NATO to boost special defense forces to 40,000 - Stoltenberg 

The conflict in Ukraine has been used by the US as a catalyst for more preparations: “Russia’s invasion of Eastern Ukraine urged the US to dust off its emergency plans. They were pretty outdated,” former US Under Secretary of Defense for Policy and co-founder of the Center for a New American Security (CNAS), Michele Flournoy, was quoted as saying.

Moscow, however, has repeatedly denied playing a role in the Ukrainian conflict. Despite repeated accusations by Kiev and its Western backers that Russia was supporting the rebelling eastern Ukrainian regions of Donetsk and Lugansk with weapons and manpower, no evidence has been presented to support the claims.

Estonian soldiers take part in NATO military exercise Hedgehog 2015 at the Tapa training range in Estonia © Ints Kalnins / Reuters

Nevertheless, since the crisis in Ukraine began, the number of war games held by NATO in Europe has surged. All of the military exercises have focused on a response to a situation in which Russia presumably takes over the Baltic region. 

According to the German newspaper, a “Russian threat” has been used as an excuse to justify increased military spending in eastern European NATO countries and provide a reason for US troops to be stationed in Europe.

READ MORE: 24 generals from 13 NATO countries gather in Latvia to train joint operations

DWN adds that there are 40,000 US soldiers in Germany alone, with additional American tanks and artillery on their way to the Baltic States. 

So far, the Pentagon has only war games in mind for the Baltic States. However, nuclear options are also being examined. Recent reports have suggested that US nuclear weapons could soon be coming to Germany, despite a 2009 decision to withdraw the old American nuclear arsenal. 

Last week there were media reports that the Pentagon was reviewing and updating its contingency plans for a war with Russia for the first time since the collapse of the Soviet Union.

“Given the security environment, given the actions of Russia, it has become apparent that we need to make sure to update the plans that we have in response to any potential aggression against any NATO allies,” a senior defense official familiar with the plan told Foreign Policy.

Russian President Vladimir Putin told Italian media in June that such “scaremongering” should not be taken seriously, stressing that Russia’s military is “not global, offensive, or aggressive,” and that it has “virtually no bases abroad.” He added that the few that do exist abroad are remnants of its Soviet past.

READ MORE: NATO stages huge airborne drill in Europe, says 'acting in purely defensive manner' (VIDEO)

“I think that only an insane person and only in a dream can imagine that Russia would suddenly attack NATO. I think some countries are simply taking advantage of people’s fears with regard to Russia. They just want to play the role of front-line countries that should receive some supplementary military, economic, financial or some other aid,” Putin said at the time.

The Russian Foreign Ministry said in August that the US has boosted its troop presence at Russia’s borders to achieve“dominance” in Europe, adding that the military buildup is “counter-productive” and serves as a “financial burden” for member states, as it “distracts” the alliance from dealing with other threats.

Russian troops are at the Donguz military base in the Orenburg Region, the site of the troops practical operations stage, a part of the Tsentr-2015 command post exercise © Sergey Mamontov / RIA Novosti

After reports of “American missiles put in a certain location and about certain ammunition depots in Eastern European countries and the Baltic,” Russian Deputy Defense Minister, Anatoly Antonov, stated that NATO is provoking Russia into an“arms race.” 

Both Russia and NATO have been staging military drills recently, with both closely watching each other.

In August, the US military launched the largest NATO airborne drills in Europe since the end of the Cold War in what it called an effort to enhance the “security and stability” of the region. 

About 5,000 soldiers from 11 NATO member states are participating in “simultaneous multinational airborne operations”which started last week and will last for almost a month, the US army said in a statement.

READ MORE: ‘Third World War would be last for humanity’ – Duma speaker 

Earlier in the month, the US deployed two MQ-1 Predator long-range unmanned surveillance drones and 70 airmen to Latvia for a training mission.

NATO’s drills were answered by Russia’s own, when more than 95,000 troops belonging to Russia and its regional allieslaunched the annual Center exercises spanning from the Volga River to Siberia. The large-scale drills were the biggest Russia has seen since the Cold War. 

Back in May, Lithuania, Latvia and Estonia jointly asked for permanent NATO bases, alleging that Russia has the capacity to invade them within four hours of ordering an attack. Moscow lashed out at the move, saying it contravenes the 1997 NATO-Russia Founding Act.

READ MORE: Ukraine and NATO sign agreements on strengthening defense and technical cooperation

US, UK backing Saudi war on Yemen: Amnesty International

Amnesty International criticizes Washington and London for supporting Riyadh’s aggression against Yemen, saying Saudi Arabia is targeting and killing civilians in the Arab state by weapons produced in the US.

Riyadh’s aggression against Yemen, "backed by the USA and the UK," has brought about "the vast majority of civilian deaths and injuries,” said James Lynch, the group's deputy Middle East and North Africa director, on Friday, adding that Saudi Arabia has employed "banned cluster munitions, which ... have been found to be produced or designed in the USA.”

Lynch also lashed out at the international community for turning a blind eye to the rising number of civilian casualties in Yemen.

James Lynch, Amnesty International’s deputy Middle East and North Africa director

"It is time for the international community to stop turning its back on the victims of the crisis unfolding in Yemen and to take measures that will help end impunity, and send a clear message that perpetrators will be held to account," he went on to say.

The rights activist further noted that “the first step towards that goal should be a thorough, impartial and independent investigation."

In a statement, Amnesty International also called on the United Nations Human Rights Council to "establish an investigation into violations of international humanitarian law and gross human rights abuses” in the Arab state.

The Saudi regime as well as the supporters of Yemen’s fugitive former President Abd Rabbuh Mansour Hadi plot “to block the establishment of a UN investigation into the conflict,” the human rights watchdog added.

People gather at the site of a Saudi airstrike in Yemen's capital of Sana’a on September 22, 2015. (Photo by Reuters)

The criticisms come as Saudi Arabia continues its deadly military campaign against the Yemeni people.

Earlier on Friday, Saudi fighter jets launched eight airstrikes on the central Yemeni province of Ma'rib. There is still no word on the possible casualties of the raids.

Saudi airborne assaults also targeted positions in Ta’izz city in southwestern Yemen, leaving several people killed and injured.

The northwestern Yemeni province of Sa’ada was also pounded by Saudi artillery shells, the reports added.

On March 26, Saudi Arabia began its aggression against Yemen – without a UN mandate – in a bid to undermine the Houthi Ansarullah movement and restore power to Hadi, a staunch ally of Riyadh.

According to Amnesty International, the conflict has so far claimed the lives of over 2,100 civilians, including 400 children, and displaced around 1.4 million others.

DoD Confirms US-Trained Fighters in Syria Gave Arms to Nusra Front Militants

A spokesman for the Pentagon has confirmed that Syrian rebel fighters trained by the United States provided ammunition and equipment to an al-Qaeda-linked group.

WASHINGTON (Sputnik) – Syrian rebel fighters trained by the United States provided ammunition and equipment to an al-Qaeda-linked group this week, a spokesman for the Pentagon has confirmed.

The US Central Command (CENTCOM) said on Wednesday around 70 participants of the US train-and-equip program returned to Syria from a training camp in Turkey over the weekend. The group that operates as the New Syrian Force (NSF) was later thought to have defected to the Nusra Front.

“Today the NSF unit contacted Coalition representatives and informed us that on Sept. 21-22 they gave six pick-up trucks and a portion of their ammunition to a suspected Nusra Front intermediary,” Navy Capt. Jeff Davis said as quoted by The Blaze.

Refuting the initial claims of defections among NSF fighters on Thursday, Davis previously said all coalition-issued weapons and equipment were “under the positive control” of the NSF.

© REUTERS/ AMMAR ABDULLAH

CENTCOM Denies US-Trained Syrian Rebels Defected to Al-Nusra

Accounts allegedly associated with the Nusra Front tweeted photographs of US-made rifles on Wednesday. It was claimed the rifles belonged to the NSF.

First reports of so-called moderate Syrian fighters, which were trained to fight militant groups like the Nusra Front and the notorious ISIL jihadist group, claimed the NSF had given up arms in exchange for safe passage.

Davis said the Pentagon believed the reports that NSF fighters gave up weapons to the Nusra Front were false at the time and that the published photograph was an old “repurposed” image.

Earlier this month, the Pentagon admitted that only five out of the over 5,000 fighters trained in the $500-million US program were actually fighting on the ground. The figure was later revised to nine.

Read more: http://sputniknews.com/military/20150926/1027563997.html#ixzz3mp8eZI7t

Деђански: Иза леђа Донбаса стоји моћна Русија

Политичке, економске, културне, језичке, дипломатске и војне везе Србије и Русије нису спорне и у толикој мјери прожимају последња три вијека наше историје да ни најмалициознији не могу да их оспоре. У последњих деценију и по, поново је дошло до побољшања за шта је примјер руска принципијелна подршка у Савјету безбједности по питању непризнавања косовског  НАТО протектората.

Какве су српско-руске политичке и економске везе разговарали смо са професором др Стевицом Деђанским, предсједником Центра за развој међународне сарадње. Господин Деђански предаје на Факултету за пословне студије Универзитета Џон Незбит на предметима из уже научне области економија. Објавио je преко 40 радова из области економије код нас и иностранству те више десетина текстова из области безбједности, енергетике и геополитике. Активно је учествовао на великом броју међународних скупова у Србији, Русији, Италији, Црној Гори, Бугарској, Македонији, Мађарској и БиХ. Бавећи се политиком, био је посланик у неколико манадата у Парламенту Републике Србије и Аутономне покрајине Војводине.

• Како видите сарадњу српске и руске државе 2015.године?

Сарадња Србије и Русије у овој години имала  је успона и падова. Принципијелно мислим да је избалансирана и да тако треба и да остане, уз мало већи напредак по питању српског извоза у Русију. Што се политичког дјеловања тиче, ово је тренутни максимум, којим се задовољава Русија и чиме Србија показује да је свјесна ко јој је једини пријатељ међу светским силама. Уосталом, Русија је то показала ветом. Да ли би неко желео да буду бољи (односи) – то сигурно. Исто као што би неко желео и да се покваре. Али у садашњој геополитичкој ситуацији, ово је једини могући а уједно и максимални домет.

• Које догађаје оцјењујете као успоне а које као падове у односима Србије и Русије?

На то бих могао да одговорим свеобухватно, тј. за ову и прошлу годину. Напредак у односима јесу пре свега дочек председника Русије у Београду прошле године, подизање споменика цару Николају, не увођење санкције Русији упркос великим притисцима. Рецимо, да је ово више него довољно и до скоро, за време власти режима демократа, у било ком облику апсолутно незамисливо. Да споменем још једном вето који је Русија ставила у Савету безбедности и тиме спречила да нас западне силе обележе у историји као геноцидан народ. Пад је дефинитивно највећи када је у питању Јужни ток. Мада је за то крива директно Бугарска и ЕУ али је то свакако изазвало пад у односима две земље.

• Да ли садашњи режим може да унаприједи билатералне односе са Русијом и да ли Србија има индустрију која може да пласира производе на руско тржиште, обзиром да су јој конкуренти најпознатије руске и стране фирме?

Увек може да се унапреди, то је сигурно али је тешко рећи како у овом тренутку. Мислим да ако овај ниво можемо да задржимо, задовољавајући је за обе стране. Што се тиче руског тржишта пре свега воћа, поврћа, меса, млека али и осталих производа, ту су настала два проблема. Прво, Србија није имала стратегију да заузме већи простор на тржишту Русије. Смешно је мислити да то могу произвођачи сами. Друго, наши произвођачи су гледали прилику да краткорочно ушићаре уместо да дугорочно заузму позиције па смо тако имали раст цена воћа од 30 до 40 % и раста цена свињетине од 2 на 3 евра по килограму живе ваге 2014.године у односу на 2013.годину. Сада се враћају цене на почетак али у међувремену су друге земље искористиле шансу и пласирале се тамо. Тако да ће сада бити много теже.

• Да ли српска привреда може да произведе робу за глобализовано руско тржиште?

Наравно да можемо. Потреба за млеком, месом, соковима, храном, лековима, вином, кондиторским производима, намештајем  још има шансу. Да не заборавимо туризам, тај неискоришћени потенцијал. Док се друге земље туку за руске туристе и прилагођавају се њима, ми као да не улажемо много труда у то. А верујем да би много Руса долазило да посети Србију када би на томе више радили.

• Да ли би руска клијентела као платежна била добра финансијска ињекција за српски туризам?

О томе и говорим. Сигурно да постоје дестинације које би биле интересантне као Златибор, Златар, Копаоник. Па онда Београд, Нови Сад, Вршац и Суботица. Па рецимо Андрићград и Мећавник. Па Рајац и Топола. То Дунава. Све то треба упаковати у понуду од 7-10 дана одмора у некој од бања које су се мало средиле или хотела са добрим спа центрима, као Извор у Аранђеловцу. Ако томе додамо обилазак места где су живели и рођени познати Руси, као рецимо генерал руске царске војске Емануел који је освојио Париз, или академик Никита Толстој, праунук великог Лава Толстоја, који су рођени Вршчани, а има их много и у Београду, Кикинди, Зрењанину, Белој Цркви, Суботици и другим градовима, може да се заинтересује много туриста. Уз пут обилазити српске манастире и винске подруме и ево одличне понуде. Али туризам код нас заиста воде дилетанти и неспособњаковићи.

• Када би упоредио стање у друштву сада и деведесетих какве би закључке извукли?

Ипак се окреће. Тешко је то упоредити. Санкције и ратови не дају шансу за реалну успоредбу. Шта год да похвалиш у оно време одмах ће неко рећи да смо имали санкције и ратове и да то није тачно. Али је чињеница да смо имали државу, да смо имали фирме које су тешко радиле али су биле наше. А после 2000.године имали смо највеће пљачкаше у историји Србије који су  задужили нас и нашу децу, а они се обогатили. Распродали Србију, дали Црну Гору и трговали са Косовом. Све у свему банда какве у историји били ког народа није било. Жалосно је што су сви на слободи, богати и безбрижни. Знам да ће сада неки скочити на мене али мислим да је последњих пар година почео да се уводи неки ред. И постављају правила, повукла се ручна. Наравно све ће то бити ништа ако не буде бољитка наредних годину до две.

• Криминална приватизација која се десила за вријеме владавина ДС-а и ДСС-а спада у вјероватно највеће пљачке у новијој историји. Може ли се економија опоравити од тог удара?

Наравно да може. Предуслови који морају да се створе јесу да се тајкуни опорезују, да се натерају да плаћају порезе што сада сви и раде после хапшења Мишковића и да се покрене производња у Азотари, да се РТ Бор стави на ноге. Од ситних ствари да се натерају власници кафића да плаћају порез и пријављују раднике, а не да возе црне аудије на рачун државе. Много рупа и много посла али се надам да ће се увести ред. Колико год тешко било било би још теже да се не уведе ред.

• Да ли садашњи режим може да изведе опорезовање “ жутих тајкуна “, као и тајкуна из Милошевићеве епохе?

Искрено верујем да може. Да не верујем отишао бих из земље. Али исто тако знам да није реално да сви буду кажњени и да сви одговарају за прошлост. Али њима ће казна бити и ако буду морали да раде поштено у будућности, јер нису навикли и не знају да раде тако. Исто тако ова власт то може да уради јер још није инфицирана тим вирусом. Али то ће се променити како време пролази зато су за Србију преломне наредне две године.

• Како Вам се чини српска политичка сцена, гдје фактички нема праве опозиције владајућој партији? На предстојећим изборима СРС ће вјероватно прећи цензус, док ове мање националне и десне партије немају шта да траже или можда њихово вријеме тек долази? Ко ће озбиљан, рецимо, гласати за Грађанску иницијативу?

Нико наравно. Мислим да цензус неће прећи нико из опозиције сем радикала ако Војислав буде здрав. Али ту и јесте кључ да се нешто промени. Нико пристојан у овој земљи никад више неће гласати за ДС, њихове сателите и клонове због људи који их воде. И то како на врху тако је још горе  у локалним срединама где су углавном најгори људи из тих средина на водећим положајима. Њихово чланство то прича. Док су они отимали и богатили се њихови гласачи су осиромашили. Док они не нестану, неће се створити нова квалитетна опозиција. А за њу има места и потребе

• Какве су шансе разних националних покрета са архаичном идеологијом? Чини се да се млади лијепе на ту врсту пропалих политичких теорија али да је то нека врста ријетке политичке флоре и фауне, без озбиљне перспективе и шансе да икада воде државу и друштво, сем у својим малим, скоро секташким круговима.

Млади се лепе али не гласају. Млади су увек као за неки протест док год не морају да нешто и ураде. Али то је тако. Њихова прича је празна, театрална и не значи ништа. Огадили су људима националну идеју и добро је што ће нестати. Исто као и малопре што сам рекао-морају да нестану да се појаве нови људи.

• Мислите ли да такве организације имају неки економски план или се читав програм врти око превазиђених идеолошких лектира?

Немају они никакав план по моме мишљењу. То се види и по томе што се одмах поделе чим дођу до мало новца или утицаја. Лоше ми је када уопште мислим и говорим о њима па бих да прескочим да не губимо време на пропале националисте. Због ових сада је национална идеја у Србији на самом дну и људи беже од ње.

• Чини се и да је тзв.грађанска идеологија такође доживјела неку врсту пораза јер су се странке које су се њоме поносиле распале, подијелиле и постале мање популарне. Чини се да је одавно прошло вријеме подјеле на класичне лијеве и класичне десне партије. Тачније, народу су досадили једни и други јер нико од тих политичких групација није испунио ни 5% предизборних обећања.

Тачно. Од њих нема шта да се очекује само да се надамо да ће отићи са сцене па да се појаве неки нови пристојни и поштенији људи.

• Гдје видите такве пристојне, поштене, компетентне и непоткупљиве прваке?

Нигде. У томе и јесте трик. Они не желе да буду виђени док се не рашчисти ситуација. Очигледно да нису за власт јер би били ту као што неки и јесу. Ако садашњи нестану -појавиће се.

• Пошто сте скоро боравили у Русији и годинама сте у контакту са руским политичким круговима, како Вам дјелује ситуација у Донбасу? Да ли би предсједник Путин требао одлучније дјеловати против режима у Кијеву?

Ситуација је стабилна. Никаква одлучнија реакција не би била добра. Руска дипломатија је дала резултат и сачувала Донбас тако што није направила ниједан исхитрен и сувишан потез. Донбас се може сам одбранити и не треба кршити међународно право него натерати хунту у Кијеву да то ради. Тако ће се изборити аутономија слична као Република Српска што је има. Али пут је дуг и очекујем офанзиву хунте у току новембра или мало раније. Када она пропадне доћи ће до решења.

• Да ли инсистирање на аутономији а не потпуно одцјепљење и припајање Русији на дуже стазе купује вријеме кијевском режиму прије него што изведе војно –полицијску акцију као што је била Олуја 1995.године?

Не. Иза леђа Донбаса је моћна Русија. И то је немогуће да се догоди после потписивања споразума у Минску.

• Да, али зар није исувише близу граница са НАТО пактом? Многи сматрају да је Русија исувише дефанзивна по питању америчке експанзије на Исток?

Украјина никада неће бити у НАТО пакту. Власт која то хоће ће врло брзо бити скинута јер ће народ тешко живети. И Русија то неће никада дозволити. На овај или онај начин.

• Али Украјина није једина земља у окружењу која је у НАТО орбити и гдје је присутна западна алијанса. Да ли је реално очекивати припајање Украјине и Бјелорусије некој врсти нове руске државе у старим границама?

Не. Мислим да до тога неће доћи у скорије време. Када се почну дешавати неке промене у Белорусији можда ће то питање доћи на ред. Али то се неће скоро десити, нити мислим да је то потребно.

• Какви су утисци које носите након посјете Русији ове године? Имају ли Срби разлога за оптимизам или ћемо остати заточеници евроатлантских интеграција?

То је компликовано питање, а још тежи би био добар одговор. Рецимо овако: ЕУ је чињеница коју ми не можемо да избегнемо док је оваква геополитичка ситуација. Ако се она промени и ми ћемо добити избор. Ми само требамо да издржимо да будемо што мање оштећени у променама које следе у свету. Не требамо ми да мењамо свет нити имамо снаге за то. Добри, тј. најбољи, односи са Русијом и пут ка ЕУ у коју се ја лично надам да нећемо никад ући је добар правац. Ако се Русија избори, а верујем да хоће, онда се шансе и прилике мењају. У Русији се осећају санкције али врло мало, и народ је прилично на линији јер зна да би попуштање Западу довело до нових притисака и то је тако и у Москви, и у Тули, и у Нижњем Новгороду, и у Ростову на Дону, где сам био и разговарао са људима по Русији. Наравно да има и оних који се не слажу али то је зарад личних интереса. Они не мисле на своју отаџбину. Али ми то знамо. Имали смо и ми те који су шетали под страним заставама и после дошли на власт. Код нас је муљ испливао али сам уверен  да у Русији неће.

• Да ли ће BRICS у наредним деценијама постати контра-баланс ЕУ и САД, тј. Западу и Северу Европе и њиховим колонијалним испоставама?

Када бих то знао био бих видовит. Чињеница је да је потребан ради баланса али исто тако је чињеница да САД неће тек тако допустити да се то створи. Механизми су покренути. Проблеми на берзама, избеглице, ратови на путу свиле од Пекинга према Европи, саботирање Јужног па сада изгледа и Турског ток,а показују да све то неће проћи мирно. Искрено страхујем за будућност овог света јер господари рата преко океана  све  ће учинити и све нас жртвовати да би и даље могли да штампају доларе.

• Малезија је после Свјетске економске кризе одлучила да прекине сарадњу са ММФ-ом а купили су и руске војне авионе новије генерације. Чини се да та алијанса постаје озбиљан геополитички фактор у свијету.

Управо сам то и рекао. Да не постаје озбиљан фактор не би се Американци узбуђивали. Говорим само о последицама које ће САД да изазивају да би то спречили. Да ли ће остатак света имати снаге да то издржи и победи, видећемо. Србија треба колико год је могуће да се држи по страни.

• Да ли сматрате да је економски развој кључ српског националног и политичког опоравка и које мјере би требали предузети да би почели да успјешно функционишемо на том плану?

Да. Рекао сам већ раније али да поновим. Прво, опорезовати тајкуне и одузети нелегално стечену имовину онима који немају порекло. Дати им шансу да инвестирају у неразвијене делове и тамо потроше новац. Друго, опорезовати и довести у ред кафиће, спортске клубове, естраду. Треће, уложити државни новац у откуп полопривредних производа и извозити у Русију. Четврто, улагати у спорт помоћу којег ћемо поправити имиџ Србије. Али видите и ту имамо умоболнике којима сметају Новак и Ана, кошаркаши, фудбалери, ватерполисти, атлетичари, одбојкаши…Пето,  да уложимо у енергетику у нове хидроцентрале на Дрини, у нове термоелетране. Шесто, да подигнемо српски туризам као што сам раније причао. И седмо, да средимо путеве и коридоре јер без тога нема привреде и економије. Ако од мог места које је  80 километара удаљено  од Београда потребно 70 минута а у Словенији од места толико удаљеног од Љубљане 35 минута, немамо шта да очекујемо.

US Plans to Partition Iraq and Syria into “Pipeline States” Alexei BALIEV | 19.09.2015 |

The plan to partition Iraq came into existence before the US invaded the country. Its implementation started with “no-fly zones” established in 1991 to the north of Tikrit and south of Nasiriyah. The Iraqi Air Force aircraft were warned to keep out of the zone or be shot down in case of violation. The talks held in Ankara and Washington on creation of “no-fly zones” in Syria pursue the same goal – they are part of the plan to divide the country.

The territory of Syria is a natural transit route for transporting oil and gas from Iraq (northern Kurdistan), the Arabian Peninsula and the Persian Gulf. The course of events in the region will directly influence the geography of hydrocarbons flow.

The Syrian government-sponsored National Dialogue Conference held in Moscow on August 27 emphasized that Islamic State militants and the armed formations of Syrian “secular” opposition had already seized sections of the country’s transit routes. As far back as the early 1970s, Hafez Assad, the father of the current president, nationalized the pipelines going through the Syrian territory.But Saudi Arabia is still the main owner of Middle East oil and gas transit routes (except the sections going through Syria).

So-called independent administrations are being established to control the sections of pipelines going through Syrian territory. Actually they are controlled by the states that sponsor war in Syria, Ammar Morhezh, the National Dialogue Conference expert on external trade and transport policy, told me in conversation. According to him, such actions are motivated by strategic importance of Syrian pipeline and sea ports used for export of hydrocarbons from Iraq and the Arabian Peninsula to Turkey and Europe. He believes that Trans-Syrian transit pipelines have always been targets for outside forces.

It has been reported that the Islamic State uses the territory of Turkey to transport the oil extracted in Syria, northern and north-western parts of Iraq to Ukraine and some other countries. The members of US-formed “anti-terrorist” coalition do nothing to prevent such actions. The world oil market is becoming accustomed to deal with another supplier.

The conference participants said the same plans to partition Syria were hatched by Western powers as far back as mid-1940s, the second half of the 1950s, late 1960s and later. In the middle of the 1950s - early 1960s Turkey tried to occupy the adjacent northern part of Syria with two pipelines stretching from Northern Iraq to the Turkish ports of Ceyhan and Yumurtalik and Syrian ports of Baniyas and Latakia. The same goal was set during the Israeli-Arab war in the June of 1967 and during the Syria-Iraq stand-off in the late 1960s-early 1970s.

For many years the West’s policy has been based on the territorial partitioning principal to provide safe oil and gas transit routes. A while ago Sudan was partitioned according to this principle. The energy resources rich South Sudan became an independent state. In the 1920s – till the mid-1950s the Suez Canal was separated from Egypt to be governed by the UK and France. The Syria-Iraq scenario repeats the story in many ways.

Since this spring, US officials and military have been making frequent statements to reconcile public with the fact that wars in the Middle East will be long-lasting. CIA Director John Brennan was the first to say so. In May he announced that the battle against the Islamic State of Iraq and Syria (ISIS) will be "a long fight" that requires both a military and political solution. "I don't see this being resolved anytime soon," Brennan said in an interview on CBS' "Face the Nation." "… I think there's going to be unfortunately a lot of bloodshed between now and then."

He was followed by Army Chief of Staff Gen. Ray Odierno who said in an interview to CBS, “It’s a 3 to 5 to 7- 10 year problem; this is not going to be fixed overnight.”

Masoud Barzani, President of the Kurdistan Region in Iraq, has spoken more confidently about the inevitable partition of Iraq.

The statement of Lt. Gen. Vincent Stewart, the head of the Defense Intelligence Agency, made on September 10 drew a line. Being a military man, he was straightforward enough to say, “I can see a time in the future where Syria is fractured into two or three parts."The US General also spoke out against the Baghdad-based government. Stewart said he is "wrestling with the idea that the Kurds will come back to a central government of Iraq," suggesting he believed it was unlikely.

General Stewart sounded vague enough. He did not make it precise what “two or three” parts Syria should be divided into, according to his vision. Anyway, it’s not a big thing for an attentive reader to have a look at the map of oil fields and pipeline routes in the adjacent areas of northern Iraq and eastern Syria to see the borders of new “transit” states.

От сельского хозяйства до космоса: расширение стратегического партнёрства России и Бразилии Алексей БАЛИЕВ

«Россию и Бразилию объединяют общие подходы к решению ключевых мировых проблем», - заявил президент России В.Путин во время своего визита в Бразилию летом прошлого года. Эту оценку ещё раз подтвердили первый Российско-бразильский экономический форум, проходивший в Москве 15 сентября, и состоявшееся на следующий день заседание Российско-бразильской комиссии высокого уровня по сотрудничеству с участием премьер-министра РФ Дмитрия Медведева и вице-президента Бразилии Мишела Темера.

«Бразилия остается нашим ведущим торгово-экономическим партнером в Латинской Америке, нашим стратегическим партнером. И, конечно, в силу ряда причин наши связи за последнее время существенно окрепли», - отметил российский премьер. В частности, по его словам, «Бразилия стала одним из важнейших поставщиков сельскохозяйственной и продовольственной продукции на российский рынок». В ближайшее время планируется увеличить ежегодный российско-бразильский товарооборот минимум наполовину – до 10 млрд. долл. и сделать это прежде всего за счет роста поставок российского промышленного оборудования в Бразилию и встречного экспорта в РФ бразильской сельхозпродукции, особенно говядины. Кроме того, бразильская сторона планирует экспортировать технологии и инвестиции в развитие российских мощностей по глубокой переработке мясного сырья и по его длительному хранению.

Аграрная сфера – далеко не единственная, в которой развивается сотрудничество двух стран. Россия и Бразилия договорились о совместных усилиях в освоении космоса и мирного использования атомной энергии. Бразильская делегация, возглавляемая Мишелом Темером, заявила о растущей востребованности российских технологий и инвестиций минимум в 10 отраслях национальной экономики. Подписано соглашение о создании в Бразилии уже третьей российской станции «СМ-ГЛОНАСС». Стороны договорились также об увеличении поставок из России вертолетной техники и другой военно-технической продукции.

Итоги переговоров в Москве отражают общую настроенность деловых кругов Бразилии – одной из крупнейших экономик мира - на углубление партнерства с Россией. Мишел Темер в своем выступлении на Российско-бразильском экономическом форуме отметил «растущий интерес Бразилии и ее бизнес-структур» к экономике не только России, но и всего Евразийского экономического союза. Особенно к промышленным, энергетическим технологиям, к технологиям по развитию транспортной, в том числе портовой, инфраструктуры. «Взаимовыгодное торговое и инвестиционное партнерство в этих секторах будет более активно развиваться», - заявил Мишел Темер.

Потенциально возможный объем бразильских инвестиций в России, по оценкам экспертов национальных торгово-промышленных палат, достигает 15 млрд. долл., российских в Бразилии – не меньше 25 млрд. Основные сектора уже намеченных капиталовложений – транспортная, энергетическая инфраструктура, лесная отрасль, природосбережение, химическая и пищевая промышленность.

Существует договорённость между «Росрыболовством» и Министерством рыбного хозяйства и аквакультуры Бразилии о поддержке совместных проектов в рыбной отрасли обеих стран. Для осуществления таких проектов решено создать двухстороннюю рабочую группу.

Укреплению российско-бразильских связей способствует и то, что западный бизнес в последние годы снижает свои инвестиции в высокотехнологичные отрасли бразильской экономики, которая всё успешнее конкурирует с западной. По оценкам, сбыт высокотехнологичной бразильской продукции на Западе в 2000-2014 гг. возрос примерно на треть.

Что же касается российского экономического присутствия в Бразилии, то здесь осуществляются и намечены к реализации около 20 совместных проектов. В обеих странах, например, актуальны проблемы комплексного экономического освоения труднодоступных регионов – соответственно Восточной Сибири и Дальнего Востока в России  и Бразильской Амазонии. Здесь есть очень хорошие перспективы для развития инвестиционно-технологических связей (только в этой области намечается около десятка совместных проектов).

Вдобавок Бразилия - один из мировых лидеров по комплексному использованию отходов пищевой и лесной промышленности. И особенно в сфере транспорта: так, на биотопливе (смесь нефтетоплива с этанолом) работает ныне свыше половины бразильского автопарка. По мнению многих российских и бразильских экспертов, этот опыт может быть широко востребован и в России.

Немаловажно и то, что до 70% российского экспортного ассортимента, поставляемого в Бразилию и в целом в Латинскую Америку, приходится на техно- и наукоёмкую продукцию в отличие от традиционного западного импорта из РФ почти исключительно сырьевого…

Весьма существенно, что РФ и Бразилия прорабатывают сейчас варианты перехода во взаиморасчетах на национальные валюты. Как заявил на Российско-бразильском форуме замминистра экономического развития РФ Алексей Лихачев, «с каждым днем потребность в использовании нацвалют становится все более актуальной. Это, с одной стороны, связано с санкциями, которые применяются против ряда российских компаний. А с другой - колебания нацвалют относительно доллара ведут к дополнительным рискам и к перекосам, в т.ч. ценовым, в двухсторонней, и в целом, во внешней торговле». Схожее мнение высказал и Мишел Темер. Вопросами развития взаиморасчетов между РФ и Бразилией в национальных валютах занимается рабочая группа по финансовому и банковскому сотрудничеству.

Надо подчеркнуть, что бразильские финансовые структуры прямо заинтересованы в увеличении экспорта заёмно-кредитных и инвестиционных средств в национальной валюте. Практические вопросы, связанные с переходом во взаимных расчётах двух стран на российские рубли и бразильские реалы (с отвязкой от доллара США), изучает сейчас и Центробанк России.

Taissia Shanti DAP HD Porn Videos - SpankBang

Taissia Shanti DAP HD Porn Videos - SpankBang

Избеглице цепају Европску унију (Други део)

ИСКЕНДЕРОВ Петар -

Појава стотина хиљада избеглица и миграната из Африке и земаља Блиског и Средњег Истока у Европи је створила читав низ линија супротстављених једна другој и чворишта за конфликте који су се још до скора чинили скоро немогући. Мађарске власти су се оштром критиком обрушиле на Аустрију и још више Немачку зато што, по њиховом мишљењу, свесно маме избеглице и тако Мађарску претварају у „пролазно двориште“. Реторика Виктора Орбана, мађарског премијера, постаје све грубља, као да нас враћа у време од пре сто година, препуно компликоване колизије у узајамним односима Аустроугарске и Немачке, као и тихог супарништва Беча и Будимпеште.

Још врелије страсти бесне у Скандинавији, где је све очигледнија супротстављеност Шведске и Данске. Рекло би се да шведске власти пристају да прихвате избеглице и мигранте, али истовремено покушавају да им затворе приступ преко шведско-данске границе, оптужујући Копенхаген да тежи да „изађе сув из воде“ преко леђа својих северних суседа.

Међутим, суштина проблема је у шведској принципијелној неодлучности и у вези са билатералним односима са суседима, и преко градње препрека на сопственим границама. И једно и друго неизбежно наилази на норме и принципе које су европске земље у претходним периодима саме понудиле Европској комисији и другим институцијама Европске уније. Зато данас оне не могу чак ни да претендују да у оваквим ситуацијама самостално воде политику. Како то показује искуство – незадовољство властима које се појављује с времена на време у Мађарској, Грчкој или Чешкој – показује да степен самосталности ове или оне државе унутар постојећег евроинтеграционог модела тежи нули. А самим тим, за ефикаснију борбу за сопствене националне интересе неопходни су или преиспитивање наведеног модела, или његово извођење ван оквира саме државе уз смену национално-државне елите на власти.

Колико је вероватан сличан развој догађаја у данашњој Европи? „Гуру“ америчке геополитике Збигњев Бжежински је још крајем деведесетих писао о задатку „националистичког антагонизма који је стајао пред Европом“. Данас може да се говори да сама Европска унија својом политиком не само унутар ње, већ и изван њених граница, фактички обнавља наведени антагонизам и на међудржавном, и на државном нивоу сваке земље појединачно.

Национални обавештајни савет САД, близак америчком обавештајном миљеу, још пре неколико година прогнозирао је да ће до 2015. године у европским земљама живети до 30 милиона муслимана (у том тренутку их је било 18 милиона). Наведена процена се базирала на тадашњем нивоу миграције и показатељима раста броја становника преко наталитета и није могла да претпостави садашњи миграциони талас. Међутим, и тада су експерти већ ударали у звона. „Све већа концентрација муслимана може да доведе до заоштравања напрегнутости и дестабилизације ситуације“, прогнозирали су аналитичари америчког Националног обавештајног савета.

Јасно је да су те претње данас много јаче. Према прорачунима немачке радиостанице Deutsche Wellе, само у овој години „у Немачкој може да затражи политичко уточиште од 800.000 до милион људи. Сматра се да ће га половина њих и добити“.

„Прихватајући избеглице из земаља које су захваћене ратом, Немци полазе од хуманитарних и моралних разлога, при том мало мислећи на могуће последице онога што се дешава“, констатују немачки експерти.

Истина, има Немаца који са прагматизмом који им је као нацији својствен, већ покушавају да израчунају какву ће корист моћи да стекну од таласа избеглица и миграната. „Експерти су одавно зазвонили у звона: да би се сачувао данашњи стандард Немачке неопходан је јак и врло широк доток емиграната, јер ће се до 2030. године немачка економија сударити са мањком од 10 милиона радника“, наводи поменута радиостаница.

Такве процене нису неосноване, али управо оне омогућују да се предвиди даље заоштравање супротности у самој Европској унији. Проблем је у томе да ако још пре пар година у Европској комисији уопште није постојао јасан план за реаговање на изазове миграције, данас може да се говори о правом клинчу у који су упале и одлуке и норме ЕУ. Са једне стране Брисел и поједине земље-чланице ЕУ већ се по навици позивају на Даблински споразум, који одговорност за пријем миграната ставља на прву земљу у којој су се мигранти нашли пошто су ушли у Европску унију. Са друге – предлози Европске комисије о организовању система квота обавезује све који учествују у том систему да прихватају избеглице и мигранте и да на себе преузимају њихове трошкове.

Таква колизија за владе главних земаља ЕУ (у првом реду Немачке, Француске и Аустрије) отвара широк простор за манипулације, омогућујући им да прихватају само оне избеглице и мигранте који задовољавају њихове „производне“ услове, и да шаљу назад у Мађарску, Хрватску, Словачку, Чешку и друге државе све оне, који им не одговарају.

Европске власти се не либе и да отворено, цинично, тргују квотама. Тако је Шпанија, према подацима португалских извора, као одговор на молбу Европске комисије да прихвати 5849 избеглица, израчунала (са прецизношћу од једног човека) да је спремна да прими само 2749 људи.

Све су оштрије противуречности и у редовима владајућих елита. Питање избеглица све више мучи и владину коалицију у Немачкој. Пошто су власти Минхена оцениле да је број избеглица које су стигле у тај град само у току протеклог викенда премашио цифру од 40.000 људи, главни град Баварске је дигао невиђену узбуну. Та федерална земља је разместила приближно две трећине свих избеглица које су до тада стигле у Немачку, а драматични кадрови из околине главне железничке станице у Минхену су шокирале активисте локалног Хришћанско-социјалног савеза. Њихов лидер Хорст Зехофер је изјавио да је одлука Ангеле Меркел да се без контроле у њихову земљу пропусте избеглице и мигранти из Мађарске – „погрешна“. А министарство унутрашњих послова друге федералне земље – Мекленбург- Предња Померанија је позвало да се одмах предузму мере ради супротстављања „неконтролисаном доласку избеглица“, јер иначе већ кроз недељу-две у тој федералној земљи једноставно више „неће бити места“.

По страни од дискусије није остао ни представник Немачке у Европској комисији Гинтер Етингер.Отворено покушавајући да сачува „лице Брисела“ он је предложио да се за решавање проблема избеглица промени немачки устав. Садашња редакција немачког Устава, по његовим речима, не омогућује да се оперативно одбијају избеглице из такозваних „сигурних земаља“ и да се враћају кући. „Основни закон може да се промени тако да процедура доношења одлука о давању прибежишта иде много брже него до сада“, сматра Етингер, који у владиној коалицији Немачке заступа CDU Ангеле Меркел.

Међутим, проблем је у томе што највећи део избеглица и миграната који се упутио у Немачку долази из оних других, несигурних земаља. И ако је могуће да Етингеров предлог постане још ефикаснији како би се становници Малија или Сенегала послали назад у земље из којих су дошли, шта да се ради са Сиријцима и Ирачанима који су по вољи САД и руководства Европске уније постали таоци геополитичких игара и борбе за поновну поделу утицајних сфера?

У суштини – садашња криза је расветлила четири основне слабости Европске уније.

Прва је неспособност да се води самостална спољна политика, издвојена од интереса САД. То се односи и на Северну Африку, и на Блиски Исток, и на Украјину, и на Русију.

Друга је непостојање реалног прогнозирања развоја ситуације и способности да се предузимају превентивне мере.

Трећа је чињеница да у арсеналу Европске уније не постоје јасни механизми и правне норме за решавање проблема избеглица и миграната. Они који постоје нису само неефикасни, већ су директно противуречни једни другима, тако да паралишу процесе реаговања.

Четврта слабост је она која чува дубинске противуречности у редовима саме организације, како у њеним централним органима и националним владама, тако и међу чланицама ЕУ појединачно. И очигледно је да, да би се те слабости превазишле и Европска унија извела на нови ниво схватања ситуације, ни садашње руководеће елите, а тим пре ни бриселска бирократија, једноставно – нису способни.