Russian Jamming System Blocks All NATO Electronics over Syria

From the combat zone in northern Syria comes news of the deployment of a new Russian electronic jamming system which can reportedly blind radar, disrupt electronic guidance systems, and interfere with satellite imagery as well.

This latest revelation follows the earlier report of the Russian cruiser mounted S-300 missile defense system deployed in the shore of Latakia. Both of these systems amount to what NATO’s supreme commander General Philip Breedlove described as the Russian A2/AD (anti-access/area denial) bubble in Syria, writesOSNet Daily.

As a result, NATO is effectively blinded inside a bubble of 600 km in diameter centered on the Russian base at Latakia, reports, Thierry Meyssan from Damascus.

Russian Secret Weapon Deployed in Syria

The technology in question seems similar to the KRET Richag-AV system, although it apparently functions on a larger scale. A tactical version of this system was presented to journalists in April 2015. As Sputnik reported then:

“The Richag-AV system, mounted on the Mi-8MTPR1 (a variant of the Mi-8MTB5-1 helicopter) is said to have no global equivalent. Its electronic countermeasures system is designed to jam radar, sonar and other detection systems in the aims of defending aircraft, helicopters, drones, ground and naval forces against air-to-air and surface-to-air defense systems within a radius of several hundred kilometers. It can be mounted on units from any branch of the armed forces, including helicopters and airplanes, as well as ground and ship-based forces. The Mi8-MTPR1-based Richag-AV platform, using multi-beam antenna arrays with DRFM technology, is designed to actively jam and thus ‘blind’ radar systems in order to defend against radio-electronic guided weapons systems. In a combat situation, the system would operate as part of an aviation shock attack group aimed at breaking through virtually any defense system, blinding everything up to and including the US MIM-104 ‘Patriot’ anti-aircraft missile system.”

NATO supreme commander and US Air Force General Philip Breedlove was probably talking about this new KRET system when he addressed the German Marshall Fund on Monday, September 28. Here Breedlove had warned that Russia was creating an “A2/AD bubble” over the Syrian coast, and the eastern Mediterranean. A2/AD is the abbreviation for anti-access and area denial. Breedlove pointed out that Russia has already established such bubbles over the Baltic Sea at the Russian exclave of Kaliningrad, and also over the Crimea and the Black Sea.

‘While Russia’s stated goal in moving into Syria is to fight the Islamic State, NATO’s top commander believes Russia’s new presence includes the first pieces of an intricate layer of defensive systems deployed to hinder U.S. and coalition operations in the region. “As we see the very capable air defense [systems] beginning to show up in Syria, we’re a little worried about another A2/AD bubble being created in the eastern Mediterranean,” said Breedlove. During the early stages of warfare, A2/AD could have been a moat around a castle, or spikes dug into the ground—anything to keep the enemy off a certain swathe of territory. In the 21st century, however, A2/AD is a combination of systems such as surface-to-air missile batteries and anti-ship missiles deployed to prevent forces from entering or traversing a certain area—from land, air or sea. According to Breedlove, the introduction of an A2/AD bubble in Syria would be Russia’s third denial zone around Europe. The first and oldest he said, was in the Baltics where the Russian naval base in Kaliningrad has robust anti-air capabilities. The second zone —originating from Crimea — covers the Black Sea. “Russia has developed a very strong A2/AD capability in the Black Sea,” said Breedlove. “Essentially their [anti-ship] cruise missiles range the entire Black Sea, and their air defense missiles range about 40 to 50 percent of the Black Sea.”

© SPUTNIK. KONSTANTIN CHALABOV

Russian Su -24 Scores Off Against the American "USS Donald Cook"

In addition, the Russian military had provided a demonstration of their ability to blind even the sophisticated Aegis phased array radar, which is part of the equipment of modern US cruisers and destroyers. This incident came during the Crimean crisis of spring 2014, when the US sent a destroyer into the Black Sea. This ship was repeatedly buzzed up by a Russian Sukhoi-24 jet fighter, which was able to cripple the radar guidance the systems of the vessel. Here is a summary of the incident from Live Leak:

“The US destroyer USS Donald Cook, equipped with Tomahawk cruise missiles entered the neutral waters of the Black Sea on April 10, 2014. The purpose was a demonstration of force and intimidation in connection with the position of Russia in Ukraine and Crimea. The appearance of American warships in these waters is in contradiction of the Montreux Convention about the nature and duration of stay in the Black Sea by the military ships of countries not washed by this sea. In response, Russia sent an unarmed bomber Su- 24 to fly around the U.S. destroyer. However, experts say that this plane was equipped with the latest Russian electronic warfare complex. According to this version, Aegis spotted from afar the approaching aircraft, and sounded alarm. Everything went normally, and the American radars calculated the speed of the approaching target. But suddenly all the screens went blank. Aegis was not working any more, and the rockets could not get target information. Meanwhile, Su-24 flew over the deck of the destroyer, did battle turn and simulated a missile attack on the target. Then it turned and repeated the maneuver. And did so 12 times.”

Из борбене зоне на северу Сирије вест о распоређивању новог руског електронски систем за ометање које може да наводно слепи радара, пореметити електронске системе за навођење, и ометати сателитских снимака као добро.

Овај најновији откриће прати раније извештај руске крстарице монтиран С-300 ракетни одбрамбени систем распоређен у обалу Латакиа. Оба ова система износе шта врховни командант НАТО-а генерал Филип Бреедлове описао као руски А2 / АД (анти-приступни / Ареа порицање) мехур у Сирији, пише Дневни ОСНет.

Као резултат тога, НАТО је ефикасно заслепљен унутар мехура од 600 км у пречнику усмјерени на руском базе у Латакиа, извештава, Тхиерри Меиссан из Дамаска.

Руски тајно оружје распоређени у Сирији

Технологија у питању изгледа слично Крет Рицхаг-АВ система, иако је очигледно функционише на већем обиму. Тактичка верзија овог система је представљен новинарима у априлу 2015. Као Спутник пријавио затим:

"Тхе Рицхаг-АВ система, монтирана на Ми-8МТПР1 (варијанта Ми-8МТБ5-1 хеликоптера) је рекао да нема глобалне еквивалент. Његов електронски систем контра је дизајниран да омета Радар, сонар и других система за детекцију у циљевима одбране авиона, хеликоптера, радилица, приземља и поморских снага против ваздух-ваздух и земља-ваздух система одбране у радијусу од неколико стотина километара. Може се монтирати на јединице из било које гране оружаних снага, укључујући и хеликоптера и авиона, као и подземних и бродова на бази снага. Ми8-МТПР1-басед Рицхаг-А.В. платформа, користите мулти-беам антенски низови са ДРФМ технологије, дизајниран је да активно џем и на тај начин 'слепи' радарски системи како би се одбранили од система вођених оружја радио-електронско. У борбеној ситуацији, систем ће функционисати као део ваздухопловства шок напад групе чији је циљ разбијање кроз скоро сваком систему одбране, заслепљује све до и укључујући противавионски ракетни систем америчког МИМ-104 "патриоту". "

Врховни командант НАТО-а и САД ваздухопловства генерал Филип Бреедлове је вероватно говори о овом новом систему Крет када је у понедјељак, 28. септембра Овде се обратио Герман Марсхалл Фунд Бреедлове је упозорио да Русија је стварање "А2 / АД балон" преко сиријске обале и источном Медитерану. А2 / АД је скраћеница за анти-приступа и области порицања. Бреедлове је истакао да је Русија већ успоставила таква мехурића преко Балтичког мора у руској екцлаве Калининград, као и преко Крима и Црног мора.

'Док Русије изјавио циљ у покрету у Сирији је да се бори за исламску државу, врховни командант НАТО-а сматра да нови присуство Русије обухвата прве комаде компликованом слоја одбрамбених система распоређених у САД и коалиционе операције ометају у региону. "Као што видимо веома способан ваздуха одбрану [системи] почињу да се појави у Сирији, мало смо забринути због другог А2 / АД мехур се ствара у источном Медитерану", рекао је Бреедлове. У раним фазама ратовања, А2 / ад могла бити канал око замка, или шиљци укопани у земљу-ништа да задржи непријатеља са одређеном покривач територије. У 21. веку, међутим, А2 / АД је комбинација система, као што су земља-ваздух ракетне батерије и против ракета распоређених да спречи снаге да уђу или прелажење одређену област-из земље, ваздуха или мора. Према Бреедлове, увођење једног А2 / АД мехур у Сирији била би трећа порицање зона Русије широм Европе. Први и најстарији је рекао, био у балтичким земљама, где је руска поморска база у Калининград има снажне способности за борбу против ваздуха. Друга зона -оригинатинг из Крима - покрива Црно море. "Русија је развио јаку А2 / АД способност у Црном мору", рекао је Бреедлове. "У суштини њихови [анти-схип] крстареће ракете домета цео Црно море, а њихове ракете ПВО крећу око 40 до 50 одсто Црног мора."

Су-24 јет
© Спутник. КОНСТАНТИН ЦХАЛАБОВ
Руссиан Су -24 Резултати Искључено против америчког "УСС Доналд Цоок"
Поред тога, руска војска под условом демонстрацију њихове способности да затворе очи чак и софистициран АЕГИС фазном решетком радара, која је део опреме савремених америчких крстарица и разарача. Овај инцидент десио се током Кримског кризе пролећа 2014, када су САД послао разарач у Црно море. Овај брод је у више наврата пијана од стране руског Сухој-24 Јет Фигхтер, која је била у стању да осакати радару смернице системе брода. Овде је резиме догађаја из Ливе Леак:
"САД разарач УСС Доналд Цоок, опремљен Томахавк ракетама ушли у неутралне воде у Црном мору 10. априла 2014. Циљ је био демонстрација силе и застрашивања у вези са ставом Русије у Украјини и Крим. Појава америчких ратних бродова у овим водама је у супротности са Монтреук Конвенције о природи и боравка у Црном мору од стране војних бродова земаља не пере овог мора. Као одговор, Русија послала ненаоружаног бомбардер опседнут 24 летјети око америчког разарача. Међутим, стручњаци кажу да је тај авион је опремљен најновијом руском Елецтрониц Варфаре комплекса. Према овој верзији, Аегис приметио издалека се приближава авиона, и звучао аларм. Све је нормално, а амерички радари израчунава брзину приближавања циља. Али одједном сви екрани су отишли ​​празно. АЕГИС није више раде, а ракете нису могли да се циљају информације. У међувремену, Су-24 летео изнад палубе разарача, да ли баттле ред и симулирани ракетни напад на мету. Онда се окренуо и поновио маневар. И учинио 12 пута. "



Опширније: http://in.sputniknews.com/world/20151029/1016211289/russian-jamming-system-syria-nato.html#ixzz3q3dMtIDI

Read more: http://in.sputniknews.com/world/20151029/1016211289/russian-jamming-system-syria-nato.html#ixzz3q3dMtIDI

Indian Military to Procure 149 Russia-Licensed BMP-2 Combat Vehicles

The Indian Defence Ministry on Thursday approved the acquisition of 149 BMP-2 infantry fighting vehicles to be built in the country under license from Russia, The Times of India reported.

The decision, adopted by the ministry's Defence Acquisitions Council (DAC), comes shortly before Defence Minister Manohar Parrikar departs on visit to Russia on Friday, the newspaper said.

© PHOTO: PUBLIC DOMAIN

Russia to Sign Contracts with India on S-400 Air Defence Systems, Ka-226 Helicopters

India is set to spend over $140 million to acquire new army vehicles, according to the newspaper.

A potential contract for 149 BMP-2 stipulates the licensed assembly of military vehicles directly in India at the facilities of one of the plants of the Ordnance Factory Board, a state holding company for the production of ammunition, weapons and vehicles.

The details of the contract are due to be discussed during Parrikar's visit to Moscow, the media outlet reported, citing an Indian military source.

According to the IHS Jane’s defence journal, the Indian Army operates 1,000-1,200 license-built BMP-2/2K infantry combat vehicles.

Read more: http://in.sputniknews.com/south_asia/20151030/1016222418/bmp-combat-vehicles-india-purchase.html#ixzz3q3dAbj6t

Central Banks: Confusion and Fear in Anticipation of Shocks

Few know that in addition to the G7, G10, and G20, the Group of Thirty – G30 also exists. This is an informal annual meeting between the directors of the central banks of 30 countries. These events get very little media coverage, but one can assume that the G30 meetings are set up by the Bank for International Settlements (BIS) in Basel, which is widely thought to be the General Staff of the central banks of many countries.

The tone of the report submitted by the Group of Thirty on Oct. 10, as well as its conclusions, was summarized byReuters as follows: «Central banks worked alongside governments to address the unfolding crises during 2007–09, and their actions were a necessary and appropriate crisis management response. But central bank policies alone should not be expected to deliver sustainable economic growth. Such policies must be complemented by other policy measures implemented by governments. At present, much remains to be done by governments, parliaments, public authorities, and the private sector to tackle policy, economic, and structural weaknesses that originate outside the control or influence of central banks.

In order to contribute to sustainable economic growth, the report presumes that all other actors fulfill their responsibilities... Central banks alone cannot be relied upon to deliver all the policies necessary to achieve macroeconomic goals. Governments must also act and use the policy-making space provided by conventional and unconventional monetary policy measures. Failure to do so would be a serious error and would risk setting the stage for further economic disturbances and imbalances in the future». 

As you can see from this excerpt, in their list of those they hold responsible for the imminent (and inevitable!) financial and economic crisis, the central bank directors from the Group of Thirty included parliaments, public authorities, and the private sector, in additional to governments. In its article, Reuters uses the term that was employed at the meeting of the central bankers – «unconventional monetary policy measures». 

This is a reference to the program of «quantitative easing,» which means using the full power of the central banks’ printing presses to issue new currency with which to buy government debt securities. The policy of the central banks has always been to cloak their own unsavory actions with artful words. In the good old days, it was up to the governments to issue money, in the form of treasury notes and money that was interest-free and not saddled with debt.

But moneylenders became the energetic architects of a new history that launched the era of bourgeois revolutions in Europe. They helped to overthrow monarchies, establish parliaments, and ratify constitutions with one major goal in mind – to get hold of the currency printing presses. The bourgeois revolutions could be more accurately titled «monetary revolutions». However, this confiscation needed to be better justified. And a justification materialized: governments tend to abuse their right to issue money. They might, perhaps, use their currency printing press to cover state budget deficits, which is unacceptable because it can cause inflation. 

Conclusion: the printing presses need to be taken away from the governments and transferred into «safe hands». By definition, those could only be the hands of private moneylenders («independent professionals»). The currency printed by the moneylenders would be given to the governments, while the taxpayers would be responsible for paying the interest charges.

A strong influx of «easy» money, issued as part of a «quantitative easing» program has helped push up the prices of various assets (the measure of corporate capitalization) and real estate, but has not been able to help revive the real economy in the slightest. The negative impact of «easy» money could first be seen in the economies of those countries on the periphery of global capitalism, but now it has also taken a toll on wealthy, first-world nations.

The US Federal Reserve announced that it had ended its bond-buying program back in 2014 and promised that it would raise interest rates from zero no later than June 2015. Looking at the derivatives market, the majority of those players are betting that the Fed will raise the discount rate in March 2016.

However, it should be kept in mind that the players in the derivatives market have often been guilty of misplaced optimism and wishful thinking. Personally, I have absolutely no reason to believe that interest rates will rise next March. I am more inclined to trust those financial experts and analysts who say that the Fed’s discount rate could fall into negative territory.

Incidentally, the directors of some US Federal Reserve Banks (the Fed consists of 12 Federal Reserve Banks, the largest of which is the Federal Reserve Bank of New York) are cautiously leaning in this direction. Negative rates for passive banking operations are already a reality for central banks in Western Europe. The ECB, for example, imposed a negative rate on its deposits a year ago.

If the US Federal Reserve publicly announced an end to its quantitative easing (QE) program, the Bank of England is delaying such a step, and the ECB is preparing to launch a new round of QE. As for the Bank of Japan, it has effectively been living under a policy of quantitative easing ever since 2001, with zero rates on passive operations and symbolic discount rates on active operations. This is its modus vivendi.

Although China has made no announcement in regard to quantitative easing, there are developments in process there that are similar to those that can be seen in the rest of the world. The economy is awash in money that is pumped back in by the official banks as well as by the shadow-banking companies. The IMF estimates that there has been $3-trillion in excess lending in emerging market economies, which is approximately equal to 15% of their combined GDPs. This is a giant «credit bubble,» which could easily spark a financial and economic crisis, first in those countries on the periphery of global capitalism, and later in the wealthy, first-world nations.

The G30 report states: «Central banks have described their actions as ‘buying time’ for governments to finally resolve the crisis … But time is wearing on, and purchases [bonds – V. K.] have their price». The price of such a purchase would be a global crisis. One can expect that in the near future the media, which is under the control of the «money masters,» will dramatically step up their criticism of state economic policy in many countries. The reason is simple – the «money masters» (those who own the central banks’ printing presses) will do all they can to shift the blame for the crisis onto the governments, so they can yet once again retain control of the currency printing presses.

Индустриализация экспорта – потребность времени- Алексей БАЛИЕВ | 25.10.2015

Второй год международные аналитики фиксируют падение цен на основные сырьевые товары. Индекс Bloomberg Commodity, который рассчитывается по 22 видам биржевых товаров, в 2014 году упал на 17,04%. Наиболее заметно снижение цен на нефть (примерно вдвое за год), но кроме этого упали цены на железную руду, уголь, медь, алюминий, пшеницу. Для стран с высокой долей сырья в структуре экспорта это является серьёзным вызовом. Создалась ситуация, требующая решительных мер с целью изменения товарной структуры экспорта РФ, целенаправленной государственной поддержки несырьевых отраслей, а точнее, отраслей, обеспечивающих максимально высокий передел сырьевой продукции в сочетании с тщательным изучением зарубежных рынков сбыта высокотехнологичных товаров. 

Этим вопросам была посвящена состоявшаяся в Москве 20 октября конференция «Экспорт высокотехнологичной продукции: инструменты поддержки и практика их применения российскими компаниями». В работе форума, организованного Торгово-промышленной палатой РФ и Фондом инфраструктурных и образовательных программ «РОСНАНО», приняли участие представители около 30 российских и иностранных компаний. 

В выступлениях отмечалось, что доходы России от увеличения объемов несырьевого экспорта с учетом положительной динамики мирового спроса на российскую высокотехнологичную продукцию могут уже в 2018-2020 гг. достигнуть 60-65% в общей стоимости экспорта РФ. Сегодня доля доходов РФ от несырьевого экспорта в общих доходах от экспорта, хотя и выросла почти на 7% за 2014 г. и  первое полугодие 2015 года, составляет менее 30%. 

Закрепление тенденции роста спроса на российскую высокотехнологичную продукцию требует масштабной господдержки российского промышленного экспорта. Мировой опыт богат в этом плане многими примерами. Так, в Китае, Южной Корее, на Тайване, в Малайзии, Гонконге, Сингапуре государство оказывает прямую и косвенную поддержку промышленному экспорту в размере минимум 60% от общей стоимости такого экспорта. В некоторых странах ОПЕК (Саудовская Аравия, Кувейт, ОАЭ, Катар) этот показатель доходит до 80%. Немногим меньше 60% данный показатель в Индии, Израиле, Иране, Турции, Пакистане, Египте, Вьетнаме. В России означенная «планка» остаётся недопустимо низкой - ниже 30%, а на протяжении десятилетия начала 1990-х - начала 2000-х гг. она едва достигала 15%.

В числе основных мер экспортно-промышленной господдержки, по данным председателя Комитета по содействию внешнеэкономической деятельности ТПП РФ Андрея Спартака, - частичное субидсирование кредитов, в том числе зарубежных, и/или процентных ставок по кредитам на развитие высокотехнологичных отраслей; прямое госинвестирование в эти отрасли и снижение для них (хотя бы временное) налоговой нагрузки; активное госучастие в инвестициях национальных компаний за рубежом; рекламные мероприятия в сфере экспорта национальных высокотехнологичных товаров. При этом, уверен Андрей Спартак, наращивание несырьевого экспорта из России в условиях роста спроса на российские высокотехнологичные товары во многих развивающихся странах вполне возможно на первых порах без крупномасштабной модернизации ряда промышленных отраслей. 

КНР и другие страны, обеспечивающие за счёт государственной поддержки промышленного экспорта 60-80% от стоимости такого экспорта, первоначально увеличивали свой промышленный экспорт на уже существовавшей индустриальной базе, что в свою очередь создавало условия для роста в этих странах инвестиций в индустриализацию хозяйства.

В Китае, Японии, Южной Корее, в странах Скандинавии и других странах, свободных от предрассудков доктринального либерализма, существует и такая практика, что государство полностью или даже с 10-15%-ным превышением компенсирует национальным экспортерам промышленной продукции перепады мировой конъюнктуры или убытки от нереализованных контрактов из-за стихийных бедствий либо внутриполитических изменений в стране-партнере.

Президент египетской компании «ВестЭнд Технолоджиз» Йозеф Хишам и глава южнокорейской корпорации «Вест Лэйк» Мин Хэ Ена считают, что подробная информация об экспортно-промышленных возможностях России и тщательное изучение российской стороной рынка несырьевой продукции в конкретных странах - ключ к успешному продвижению высокотехнологичных товаров из России. С этой оценкой согласились все участники форума.

Важный стимулирующий сигнал – начавшееся в 2014 г. повышение роли афро-азиатских и латиноамериканских стран в экспорте РФ. По оценке Минэкономразвития РФ и ТПП РФ, если до недавнего времени свыше половины общего числа внешнеэкономических операций России приходилось на Евросоюз - в основном за счет поставок туда энергоносителей, другого сырья и продукции металлургии, то к концу 2015 г. обозначилась тенденция роста экспорта в восточноазиатские, африканские и латиноамериканские страны в основном товаров и услуг с высокой добавленной стоимостью. В сентябре 2015 г. года доля этих стран во внешней торговле РФ достигла 25%, а в ближайшие 2 - 4 года, как ожидают, превысит 35%.

Параллельный маршрут стимулирования промышленного экспорта - это зоны свободной торговли. По многим экспертным оценкам, создание в рамках ЕАЭС таких зон с Вьетнамом, Египтом и Сербией позволит за 2-5 лет более чем вдвое увеличить объемы промышленного экспорта в эти страны из региона ЕАЭС. 

Развитию экспорта несырьевой продукции из стран ЕАЭС способствует также согласование в рамках Союзного государства внешнеэкономической политики России и Белоруссии: последняя не первый год лидирует среди стран бывшего СССР по темпам роста промышленного экспорта. Такая практика уже сложилась. «Белоруссия и Россия намерены согласовать общие подходы по продвижению экономических интересов обеих стран в отношениях с африканскими партнерами к югу от Сахары, - заявил пресс-секретарь МИД Республики Беларусь Дмитрий Мирончик. - В частности, в Москве состоятся переговоры с послами Намибии, Зимбабве, Кении, Ганы, Анголы и ряда других стран».

ПУКОВНИК ИЛИ ПОКОЈНИК ИЛИ ПОЉОПРИВРЕДА СРБИЈЕ

ЧАСЛАВ КУЗМАНОВИЋ

У Русију се више извезе млечних производа, јаја, меда, месних прерађевина, цвећа и биљака него у свих 28 земаља ЕУ заједно

Творци Стратегије пољопривреде и руралног развоја Републике Србије (2014-2024) нису предвидели крупна светска дешавања на тржиштима хране, која су била у току док је Стратегија приношена гласачкој машини. Ваљда зато што је промена почела на Истоку, а пут „без алтернативе“ и путовође су трасирани ка Западу.

Како нам је најављена петогодишња пауза, имамо времена да размислимо куда би српску пољопривреду и село одвела озбиљнија сарадња са тржиштем које је за нас практично неограничено и већ дуго братски отворено.

Анализирајмо парадоксално, али решиво стање српске пољопривреде.

НЕУМОЉИВЕ И НЕУПОРЕДИВЕ БРОЈКЕ

За разумевање пољопривредне проблематике у Србији корисно је познавати својинску структуру земљишта државе.

Стратегија нам каже да је, према подацима Пописа пољопривреде из 2012, у Србији регистровано 631.522 газдинства, која користе 3,437 милиона хектара пољопривредног земљишта и имају просечну величину поседа од 5,44 хектара. Међу пописаним газдинствима 99,6 одсто су газдинства физичких лица. Она користе 84 одсто површина.

Просечна величина поседа газдинства физичких лица износи 4,5 хектара и значајно варира по регионима – од 2,1 ha у Јабланичкој области, до 10,0 ha у Средњобанатској области. Преосталих 0,4 одсто газдинстава су у поседу правних лица, користе 16 одсто површина и имају просечну величину поседа од 210 ha по газдинству.

Занимљиво је и то да су подаци два последња Пописа (2002. и 2012) међусобно неупоредиви. Зато се не могу пратити промене у структури поседа током последње деценије. Злонамерни би помислили да је опет неко хтео да заметне трагове отимачине и преметачине. Било како било, резултат транзиције је очекиван. Приметан је процес концентрације газдинстава према величини поседа. Нарочито у Војводини, где је земља најквалитетнија, најскупља и најатрактивнија за препродају.

За сељачка газдинства Стратегија предвиђа пре свега европске фондове за рурални развој, јер ће аграрни буџет Србије годинама бити недовољан и несразмеран доприносу пољопривреде бруто друштвеној вредности и трговинском суфициту . Ако магарац дотле не липше.

У том смислу велику пажњу јавности заслужује луцидно запажање Миодрага Здравковића, уредника портала Макроекономија да „од 24 групе двоцифрених (пољопривредних) производа царинске класификације Србија већ има дефицит у трговини са 13, а са тенденцијом да тај број само расте у овој и наредним годинама са тешким последицама по домаћу производњу“.

РУСИЈА КАО ПАРТНЕР

Овакав тренд може зауставити и преокренути једино свеобухватна сарадња са тржиштем као што је руско. Српско село и сељак, чија је самоодрживост на нивоу самоодрживости природе, напросто немају времена чекати стабилизацију српског (дужничког) буџета, ЕУ фондове, поновну изградњу урушених институција.

Русија је то схватила и понудила Србији капитал како би што брже постала регионална аграрна сила и ојачала начети државни суверенитет. Ал' се Срби дићи не смедоше.

Сељаци су у Србији одавно осуђени на изумирање од стране заговорника интензивне индустријске пољопривредне производње на укрупњеним газдинствима; лобиста ГМО семена, других ГМО производа и од осталог финансијског олоша који је продро у пољопривреду бежећи од све ризичнијих берзанских мешетарења. Неко од њих ће се већ наћи да укрупњава сељачке парцеле и багателише их белосветским намерницима.

Зато нека нам се Русија не чуди (и не љути) што је њена понуђена подршка српском сељаку у облику субвенција недавно одбијена од стране српског режима.

Зашто сељак у Србији, такав какав јесте, и са поседом каквог има, није добродошао домаћин у својој рођеној земљи? Зато што је сељачка пољопривреда супротност и насилном колективизму и капиталистичкој пољопривреди која функционише са најамном радном снагом.

Зоран Петровић Пироћанац нам у својој књизи Геополитика хране – Битна развојна компонента друштва у XXI столећа поручује: „Сељачка пољопривреда је породична пољопривреда укотвљена на 'својој' земљи. Сељаци који имају фино познавање и поштовање за локалне екосистеме, живе од свог рада и не премештају брутално своје капитале, сходно приликама за капиталистичке профите. Они преносе баштину својој деци и брину за одрживи развој, супротно некој мултинационалки.“

Визија пољопривреде која инсистира на друштвеној и еколошкој улози сељака истовремено одговара критеријумима одрживости, поштовања околине и социјалног ткива, с правом тврди Пироћанац. Он сељачку пољопривреду истовремено види и као „покрет синдикалне борбе против продуктивизма и нео-либералних пољопривредних политика“. Зато народ и каже: док је села, биће и Србије; само село Србију спасава итд.

Мада је сама увозник поганог кукоља неолиберализма, Русија није агресивни извозник тог истог кукоља. Напротив, настоји да га се и сама реши што потврђују скорашње одлуке о ГМО производима на њеном тлу.

Таквом стратешком парнеру не би сметала сељачка пољопривреда Србије која Србији гарантује прехрамбену безбедност, с тим у вези повећану политичку самосталност и тржишне вишкове који имају сигурног купца. Напротив.

Сама економска логика одрживости спољнотрговинских односа између две земље тако различите економске моћи налаже моћнијој држави да помогне у смањивању спољнотрговинског дефицита слабије државе. Томе треба додати и несумњиву политичку вољу Русије да Србија буде целовита, јака и важна на Балкану. Позната је и склоност становника Русије према српским пољопривредним производима. Са јединственим Споразумом о бесцаринском извозу пред собом имамо идеалног стратешког партнера.

За наше појмове Русија је огромни увозник хране. Укупан увоз хране у Русију је у последњих дванаест месеци износио 40 милијарди долара. Највеће учешће у увозу имају: месо са шест милијарди, воће (крушке, јабуке) 6,1 милијарда, млечни производи четзири милијарде, поврће три милијарде, рибе и љускари 2,9 милијарди, индустријски прерађени производи за исхрану 1,7 милијарди, пића три милијарде и сл.

Извоз Србије у Русију истих производа је у претходних годину дана био 245 милиона долара или 0,61 одсто укупног руског увоза. (Извор: trademap.org) Структура извоза је следећа. Највише је извезено сировог воћа, јабуке и крушке за 135 милиона долара, али то је само 2,2 одсто руског увоза ове тарифне групе. Поврћа је извезено за 15 милиона долара и меса за осам милиона, укључујући и оно које нам је враћено због покушаја преваре. Млечних производа је извезено за 23 милиона долара (Исто).

Из ових података можемо назрети потенцијалне могућности српског извоза пољопривредних производа у Русију. Кажемо „потенцијалних“ јер на кратки рок се у пољопривреди не може много урадити. Поготову у држави у којој је наказна приватизација уништила велике пољопривредне и прехрамбене системе (прерада воћа и поврћа, сокова, киселих програма и сл.) Они који су опстали одавно су у приватним рукама, домаћим и страним. Одлука је власника где ће продавати, али је општепознато да је за њих домаће тржиште обећана земља.

ЕВРОУНИЈАТСКА ШАРЕНА ЛАЖА

Дневна штампа у Србији је преплављена статистичким подацима који економски неуке треба да убеде да је Србија неповратно упућена на ЕУ чак и у сектору пољопривредно-прехрамбених производа.

Извоз овог сектора у ЕУ износио је 1.091 милион евра, док је у Русију он био 142 милиона у 2013. години. На први поглед 7,7 пута више. Податак је у старту прецењен јер део извоза у ЕУ завршава у трећим земљама простом препродајом. Тако евроунијатска узданица зарађује на нама. Затим, многе производе које извеземо у ЕУ лако можемо продати и у Русији.

Увоз у Србију је износио 700 милиона евра из ЕУ, а 43,5 милиона из Русије, што значи да је суфицит у трговини са ЕУ био 391 милион евра, а са Русијом 99 милиона евра. Истовремено то показује да је увоз пољопривредног сектора 16 пута већи из ЕУ него из Русије.

Либерализација трговине пољопривредним производима са ЕУ неминовно ће довести до смањивања суфицита и даљег пустошења села и домаће пољопривредне производње.Јаке и уређене индустријске економије са малим бројем пољопривредног становништва толико субвенционишу своју пољопривреду и помажу је на све могуће начине да је за Србију немогуће да обезбеди другачији исход. Још пре 20 година француски виноградар је могао у месној заједници добити бесплатно сателитски снимак свог винограда са регистрованим променама на које треба да реагује. Ово је суштински разлог да размислимо о путу којим сада идемо.

Са друге стране, извозом у Русију отворена је могућност да се прекине тренд смањивања сточног фонда и да се крене са повећањем броја животиња у Србији, са свим својим немерљивим позитивним последицама које су значајније за Србију и од самог повећања извоза у РФ.

Структура извоза Србије у ЕУ показује да се највише извозе житарице (266 милиона евра), воће (247 милиона), шећер (137 милиона) и сунцокретово уље (92 милиона евра). Житарице и воће иду кроз откуп од малих произвођача. Насупрот томе, у Русију се више извезе млечних производа, јаја, меда, месних прерађевина, цвећа и биљака него у свих 28 земаља ЕУ заједно. Сталном сарадњом привредних и трговачких комора, предузећа, образовних и научних установа, ова листа може бити много дужа.

ПОСТОЈИ ПУТ

Српском сељаку није непозната производња за познатог купца. Коректно утврђени паритети могу поспешити отплату робних или финансијских кредита готовим производима. Робни кредити могу брзо унапредити опрему и механизацију на сељачким газдинствима. Брзо се може повећати и број заштићених воћњака и смањити утицај природе на висину приноса.

Српски сељак се пажљиво задужује и одговорно испуњава своје обавезе. Велики је проблем што је у Србији уништена једина специјализована пољопривредна банка, Агробанка, која је била способна да пружи одговарајуће услуге и пакете услуга. Овај потез можда понајвише говори колико је режиму стало до пољопривреде. Развојна банка такође не постоји. Штедно-кредитне организације су уништене декретом.

Срећом, постоји друго решење, одмах употребљиво. Руским банкама у Србији стоји на располагању хиљаде искусних банкарских радника, незапослених или свеже пензионисаних који могу да претресу Србију и пронађу добре клијенте.

Кренимо.

Фонд стратешке културе

ПЕНЗИЈЕ, ПЛАТЕ И ФИСКАЛНИ САВЕТ ИЛИ РАЗМИШЉАЊА ЈЕДНОГ ОБИЧНОГ СРПСКОГ ВОЛА

• уторак, 28 октобар 2014 10:13

ФИЛИП РАКЕ ВУКАЈЛОВИЋ

Домаће светнике саветујем да се повуку. Док то још могу да ураде мирно

Са дохотком, који у најбољем случају не расте, са дугом који се са сваком новом фискалном годином све више увећава и са већ огромним трошковима нових задуживања, очигледно је да су озбиљне мере штедње и одрицања пред нама. Такође је и сваком јасно да само гола штедња, ма како драстична била, не може да доведе до опоравка. Држава и њене финасије су у очигледном ћорсокаку. Све гори играчи истрчавају на јавну сцену, играју исту игру, водећи нас у сада већ сигурну пропаст. Једино, мало утешно је то што нам више ништа лепо и не обећавају. Економски државни демијурзи нам, као једино могуће, натурају у последње време баш своје брзопотезно решење како да предстојећу неизбежну муку и терет „разделимо“.

Бука око мера штедње је ових дана несносна. Ни држава ни њен „независан државни орган“–Фискални савет, кога издашно плаћа, не нуде никакве сувисле и прихватљиве програме који би, бар у теоријској равни, обећавали излазак из садашње очевидне дужничке кризе. Повод да напишем овај текст је најновији либерално-догматски Предлог–анализа за „Ребаланс буџета и фискално прилагођавање: Неопходна величина и начини смањења пензија и плата у јавном сектору“(у даљем тексту Предлог), који је недавно обелоданио Фискални савет на свом интеренет порталу. Овај Предлог даје виђење Фискалног савета о начину и модалитетима којима би се постигле буџетске уштеде од две милијарде (млрд) евра у наредне три године. Текст Предлога нуди, како би то математичари рекли, само прво тривијално и сугубо палијативно решење за огромне финасијске проблеме у којима се наша држава налази. Као такав био би потпуно неинтересантан за коментарисање и бављење њиме да не стоји чињеница да Предлог пажљивом читаоцу омогућава да јасно сагледа начин на који данас промишљају најбољи представници економске струке у Србији. Приступићу анализи овог текста како с аспекта реалне вредности предлога за проблем који се решава, тако и с аспекта логичке и етичке прихватљивости неких порука које фискални саветници упућују свеколикој јавности.

ЕТИЧКИ И СТРУЧНО НЕПРИХВАТЉИВО

Оставимо по страни, за сада, твдњу фискалних саветника да је једини прави начин и да нема бољег решења „од линеарног смањење пензија и плата у јавном сектору за 15 одсто (или за око 12 одсто уз повећање ПДВ)“. Проблем са овим Предлогом је што се у њему не назире никакво конзистентно решење за комплетан проблем претераног и непромишљеног задуживања многих година. Некоме нудиш да му нешто узмеш, јер то теби очигледно треба, а ништа му заузврат не дајеш, и чак, не обећаваш. Њему (пензионеру, раднику, наставнику, медицинару...) узимаш много и то одмах – читавих 15 одсто једине његове пензије/плате. Као једини разлог за то му наводиш да је: „смањење пензија и плата у јавном сектору не само неопходна краткорочна мера већ је и потребна структурна (реформска) мера“, мада знаш и кажеш да су: „плате и пензије у Србији међу најнижим у Европи, али је производња још нижа“. Познато је да нема одговора на питање: да ли је један метар велико или мало ако се не каже са чим се тај метар упоређује. Још бесмисленије је тврдити да је „производња још нижа“ ако се не каже са којом се то државом и на који начин упоређује свеколика производња наше државе. Логично је да се тај, коме нудиш овако драстично смањење личних прихода, дебело замисли да ли баш тебе, као видног државног „експерта“, да послуша и оде у црвено. Додатно се плаши, јер добро зна да су га „државници“ те државе са многобројном „експертском елитном-жгадијом“ за последњих четрнаест година до тако завидног места на репу Европе по приходима довели.

И етички и стручно је потпуно неприхватљив начин на који фискални саветници покушавају да оправдају драстичне мере према пензионерима и радницима у јавном сектору, кад у тачки 3. прве стране своје Анализе пишу:

„Смањење пензија и плата у јавном сектору јесте непопуларан, али је економски ефикасан начин за смањење дефицита. То је током кризе потврђено у свим земљама које су биле у сличној фискалној позицији као Србија и биле принуђене да смање плате и пензије (Литванија, Португалија, Грчка и друге). Да је постојало друго и боље решење, ове земље би га вероватно примениле. Негативан утицај смањења плата и пензија на БДП и пореске приходе постоји, и Фискални савет га не спори (напротив, увек је био део наших анализа), али је он ограничен. Једна очигледна аналогија не само што најбоље илуструје, већ сматрамо и добро квантификује ову тврдњу. Током 2008. године пензије су повећане преко 30 одсто (од чега преко 20 одсто неоправдано) – што није значајно покренуло производњу, али је отворило огромну рупу у буџету и повећало јавни дуг до 2014. за преко пет милијарди евра.“

ЗЛОЧИН СРПСКИХ ПЕНЗИОНЕРА

Чудна нека логика: „Да је постојало друго и боље решење, ове земље би га вероватно примениле“. Као да за саветнике постоји само једно једино решење и то је изгледа оно које им се дошапне са стране. Кажу саветници да постоји и неки „негативан утицај смањења плата и пензија на БДП и пореске приходе постоји..., али је он ограничен“. Па колики је и какав тај негативни утицај, учени доктори и професори Београдског универзитета и Мегатренда? Кад је већ то увек био „обавезни део ваших анализа“, зашто и нас не просветлисте једном правом квантитативном оценом? Бољом, од оне оне са фискалним мултипликатором, којим само БДП оцењујете, који је и онако веома непоуздан и нас ошетећених се мало тиче. Ми би да схватимо шта нас стварно чека, колико ће нас укупно коштати „ваш музички програм“ и када ћете нас вратити бар на садашњи ниво примања. А и то како анализирасте ту „злочиначку“ опуштеност пензионера у задуживању, „проистеклу из повећања пензија у току 2008. године за 30 одсто“, што би вам чак могли и поверовати на реч, али би нам тешко било да вам поверујемо да су пензије баш „неоправдано повећане“ тада, и то баш за тако округлу цифру од 20 одсто!? Но нека вам за сада буде тако, мада никакав доказ за овакав „научни приступ“ не понудисте, па вам то баш и не служи на експертску част. Ви срачунасте да је тај „злочин“, који је српске пензије довео до данашњег нивоа једних од најнижих у Европи: „проузроковао огромну рупу у буџету и повећао јавни дуг за преко пет милијарди евра“. Иако сте ви несумњиво експерти за процентни рачун, дајте да проверимо и ваш рачун и логику вашег резоновања.

Но пођимо редом. Да би свако ко је с успехом завршио основну школу могао да провери овај мој рачун, дајем прво основне податке са којим ћу вршити даља израчунавања (подаци су узети из недавних јавних иступања чланова Фискалног савета). Као прво, користићу да је српски бруто друштвени производ (БДП) 31,33 млрд евра, да је годишњи фонд пензија 4,3862 млрд евра (14 одсто БДП) и да је фонд плата у јавном сектору 3,4463 млрд евра (11одсто БДП).

Да погледамо најпре како је укупна памет Фискалног савета дошла до цифре од злосрећних пет млрд евра, којом су наводно пензије додатно и неоправдано допринеле повећању јавног дуга Србије. Изгледа да је њихов рачун текао овако. Пошто написаше да је фонд пензија у току 2008. године био повећан за 30 одсто, достигавши тако садашњу и већ поменуту бројку од 4,3862 млрд евра, једноставно су израчунали да је претходни фонд пензија био 3,374 млрд евра. Одузимањем ова два броја добили су број од 1,0122 млрд евра који су помножили са 5 (за године 2009. до 2013. закључно) што је дало 5,061 млрд евра. На ову цифру фискални саветници гледају као на допринос допринос пензија повећању српског јавног дуга.

ОСНОВАЧКЕ ГРЕШКЕ У РАЧУНУ

Шта то не ваља у оваквом наизглед логичном рачуну, који још нико изгледа није проверавао? Па не ваља то што се саветници излануше и написаше да је само 20 одсто повећања пензија, по њима који од пензије вероватно никад неће ни живети, било неоправдано. Ако је тако, господо државни саветници, онда би ваш рачун било поштено обавити на следећи начин. Поверовавши вам да је читавих 20 одсто повећања било неоправдано, а 10 одсто сасвим оправдано, лако се добија да је годишња „кривица“ пензионера у повећању српског јавног дуга свега 0,6748 млрд евра (да не говоримо сада о потреби за поштеним усклађивањем пензија и плата у јавном сектору са растом цена). То би онда за пет година, за које сте рачун спроводили, износило 3,374 млрд евра. Ви сте у обичном основачком рачуну направили грешку од тачно 50 одсто! О логичко-етичком аспекту оваквог рачуна ја не бих да расправљам, још увек. Ако могу да разумем да тако рачуна професор Мегатренд универзитета Владимир Вучковић и млађани Никола Алтипармаков, стручњак у области јавних финасија са чак две факултетске дипломе обучаван на многим канадским и америчким универзитетима, не могу да прихватим да је тај рачун „прогутао“ мој Кум и дугогодишњи пријатељ још од гимназиских дана професор Павле Петровић са БУ. Не бих да се поредим са Аристотелом, но, куме: Amicus Plato, sed magis amica veritas.

И још једна логичко-методолошка несолидност. Кад рекосте да су српски „пензионерски шампиони“ (са скоро најнижим пензијама у Европи) скривили „огромну рупу у буџету и повећање јавног дуга о преко 5 млрд евра“, ред је било да нас тачно обавестите у ком периоду сте рачун вршили и колико је укупно повећање јавног дуга у том периоду. Зар економисте не уче да нешто може бити мало, велико, или огромно само ако се пореди са нечим другим, истородним? А јавни дуг Србије се од почетка 2009. године до краја 2013. године повећао за 10,3 млрд евра. Значи да су пензионери њему допринели трунку мање од трећине.

Да пређемо даље на богојављенску водицу, коју нам као лек за нашу сурову кризу предлаже Фискални савет. Овде бих желео да прецизирам одређене ствари у мом приступу како бих избегао да се фискални саветници правдају полемичким триковима. Они су свој Предлог назвали Ребаланс буџета и фискално прилагођавање: Неопходна величина и начини смањења пензија и плата у јавном сектору. У делу потребног смањења пензија и плата у јавном сектору не би им се могло много тога замерити кад би се они држали само теме којом је насловљен њихов Предлог (не рачунајући „лапсус мозгусе“, које већ поменух). Оно што се у овом мом тексту покушава показати је да су потпуно неутемељени, а још мање прихватљиви, најважнији разлози које Фискални савет наводи у првој тачки поменутог Предлога, под насловом:Смањење пензија и плата у контексту фискалне консолидације – разлози за спровођење, величина потребног прилагођавања. Ту саветници напрежу сву своју сиву масу и закључују да би у наредне три године буџетске уштеде од 2 млрд евра „вратиле државне финансије у одржив колосек“. Значи, по њиховим предлозима, Србија би требало да уштеди 666,666 милиона евра годишње. То је скоро тачно 2 одсто БДП. За тако минималну уштеду они предлажу да се пензионерима и запосленим у јавном сектору смање принадлежности за 15 одсто. Да се разумемо, није мени жао да мојој држави позајмим (па чак и да поклоним годину дана) 15 одсто пензије, коју зарадих пошто сам 43 године радио и све време редовно уплаћивао све што је било потребно. Имао сам срећу да имам смислен посао и интересантан радни век и држави сам захвалан. Али не могу мирно да посматрам да се неко и даље коцка новцем већине грађана Србије у страној коцкарници на одавно „правилно наштелованим“ коцкарским машинама. Пре него што наставим са анализом „мудрих“ предлога фискалних саветника и њихових другова на министарским положајима, само да кажем и следеће. Као физичару по струци, пада ми у очи да је 2 одсто нешто што је у оквиру уобичајених грешака експеримената. У претраживању интернет страница са статистичким подацима о БДП Србије у последњих неколико година, и по томе шта се данас провлачи у српским штампаним и електронским медијима на ту тему, можемо са сигурношћу тврдити да је податак о БДП Србије поуздан са највише 3 одсто тачности. Свако нормалан се онда запита: зашто министри владе са свим својим надрисаветницима већ месецима малтретирају пензионере и запослене у јавном сектору (око два милиона људи, не рачунајући чланове њихових породица) претњама да ће им сурово загорчати живот смањењем ионако мршавих прихода читавих 15 одсто? Ту своју претњу оправдавају недостатком средстава у оквиру „грешке мерења бруто друштвеног производа“ (знам да ће сви економисти овде гракнути да је баш тих 2 одсто њихов увек недостајући свети граал). Сваки домаћин куће је у стању да без по муке уштеди 10 одсто свог буџета у време кад његова породица западне у тешкоће. Може да приштеди и пет пута више кад су пред породицом циљеви који решавају стратегијска питања напретка његове породице. Да има домаћина, Србији би са буџетом који је близу 10 млрд евра, тривијално било да уштеди милијарду евра. Чељад, наравно, треба притегнути, пре свега ону која највише троши, али и домаћин би морао нешто да уради.

ВРЛО ПОСЛУШНИ ЕКСПЕРТИ

Једна од ствари која би се могла применити је, на пример, престанак одбране курса динара према евру. Ове године је за ту сврху већ потрошено преко 800 милиона евра из девизних резерви. Знам да се две трећине прихода од ПДВ односи на робу из увоза. Али то је слично заради на кокаину. Ова мера би такође више утицаја имала на имућније слојеве. Немојте мислити да не знам колико ће неуких економских ала и врана да скочи и почне да труби како би нас то убило, а наводећи све исте оне разлоге које већ поменуше наши фискални саветници: „да је то решење добро, већ би га неко други вероватно применио“. Све овакве „експерте“ само питам: јесте ли ви икад у животу, господо, мало стиснули петљу па предложили нешто што вам други не дошаптавају да предлажете?

Знам да ће се многи од вас запитати зашто човек који је читав свој живот провео у учењу и научном раду у једној од најегзактнијих научних области природних наука, са пуном свешћу колико је тешко бити саветник у области за коју нема формалну квалификацију и довољно знања преузима ризик да јавно критикује поступање најпознатијих представника економске струке за макроекономска кретања? Па зато што је тај човек последњих десетак година свог радног века провео боравећи међу научницима који примају плату из српског буџета и поседују докторске и друге титуле. У току те деценије срео је толико неталентованих незналица и нерадника да је научио да увек више држи до аргумената и делања особа са којима општи него до њихових формалних квалификација или положаја који заузимају на некој хијерархијској лествици. Тај човек је и читао и заувек запамтио Радоја Домановића, а нарочито његовог „мислећег српског вола“. Зато још мало о аргументима које предлажу чланови Фискалног савета у циљу правдања смањења наших плата и пензија – најнижих у Европи.

Опет ћемо се прихватити простог основачког рачуна. Фискални савет каже да је за уштеду од 0,8 млрд евра (800 милиона евра) потребно смањити фонд пензија и плата у јавном сектору за 15 одсто. Ако ову укупну суму од 7,8325 млрд помножимо са 0,15, добићемо укупно 1,174875 млрд (једну милијарду сто седамдест четири милиона и осам стотина седамдесет пет хиљада евра) смањења фонда пензија и плата у јавном сектору. Не улазећи у све разлоге због којих је ово баш овако, приметимо само да држава може да оствари реалну уштеду одређене своте новца само ако пензијско-платни фонд смањи за ту своту, коју намерава да уштеди, али увећану за још скоро половину те своте. Тачније, да би држава устедела своту А, укупно смањење фонда за пензије и плате у јавном сектору (Б) једнако је: Б=А + 46,9 одсто А. Баш леп начин да се уштеди, зар не? И јефтин, државу и њене саветнике ништа не кошта. Окрњиће им само пету плату вероватно. Како планирају саветници да ову суму узму у следеће три године? То се може видети тек из Табеле 1. поменутог Предлога. Из те табеле се види да планирају да 800 милиона евра отму одмах пензионерима и јавном сектору у току 2015. године. Такође се види да се једино на тај новац са сигурношћу рачуна. Много је трагичнија чињеница да саветници, једном смањивши пензије и плате и планирајући да их тако смањене држе и још најмање две године после 2015. године, уопште не мисле да нешто отимају пензионерима и запосленим у јавном сектору те две додатне године. Да ово није нека специфична лустрација пензионера у режији Фискалног савета, због оног тешког греха „неоправданог повећања“ пензија у току 2008. године? Паде ми на памет колико су неки садашњи у седлу крештали против Милошевићеве „пљачке“ око зајма за препород Србије, а владина Комисија је с лета 2004. године утврдила висину девизних потраживања за укупно 8.389 грађана, на износ 35,9 милиона евра са све каматама.

ОБВЕЗНИЦЕ УМЕСТО ПОКЛОНА

Наравно да све ово, кад се рашчлани на просте чиниоце и јасно изложи, изгледа потпуно неморално, чак и за тако у недоглед проширене границе морално прихватљивог понашања данашњих политичко-економско-правних и других стручњака. Јер, ако је већ Фискални савет закључио да је за следеће три године потребно уштедети 2 млрд евра, а да је део од 800 милиона евра потребно да уштеде пензионери и запослени у јавном сектору, најнормалније је било да ова економски најрањивија категорија становништва има најмање исте услове као и остали. Тј. да за три године уштеди својих огромних 800 милиона евра. Нема ниједног ваљаног разлога због кога би економски најслабији део популације требало да сноси најтежи део стабилизације државних финасија. Осим можда тоталне неспособности државних економских саветника, који упорно предлажу бајата догматска решења која су нас довде и довела. Остајући у оквиру логике и аргумената Фискалног савета, али са овом суштинском исправком на праведност, могло би се линеарним 5 одсто смањивањем пензија и плата у јавном сектору годишње нето уштедети преко 266 милиона евра, а фонд пензија и плата би био смањен за исти период за око 392 милиона. За разлику од Фискалног савета и њиховог друга на челу Министраства финасија, ја мислим да пензиноери и запослени у јавним службама никако не треба да поклањају ове паре држави. Сваком коме се одузима одређена свота новца треба дати државне обвезнице, које ће имати одређен рок доспећа и одговарајући годишњи принос. Обвезнице би требало да се издају у еврима са вредношћу на дан исплате одговарајућих пензија и плата, те да грађани њима могу и пре рока доспећа плаћати пореске и друге обавезе према држави и јавним предузећима, трошкове лечења, набавку лекова, трошкове сахране и евентуалну куповину некретнина и земље. Не сумњам да се лако могу усвојити јасна правила преточена у законе којима би се избегле шпекулације овим папирима, а странцима ускратило право да купују и поседују исте. Овим поступком би се такође натерали неспособни министри и њихови, надајмо се веома проређени и пробрани саветници и помоћници, да засучу рукаве и приштеде свугде где се то већ одавно морало урадити. И више од тога, да штеде и тамо где се ваља штедети у држави која је скоро банкротирала. Скренуо бих пажњу и на то да је држава могла да изведе умањења прихода пензионерима и јавном сектору без велике галаме штампањем новца, играма са курсом евра и повећањем цена, како је то већ једном урађено. Од почетка 2008. године па до краја 2009. године вредност динара према евру је опала за 21,8 одсто. Да то није баш оних „неоправданих“ 20 одсто повећања пензија у току 2008. године које помиње Фискални савет? Да се „саветници“ не би опет прихватили истог оружја, подсећам пензионере и раднике у јавном сектору на правило по коме „вишеструки злочинци“ увек понављају злочине ако их на време не затворе. Зато, за сваки случај, запамтите своје плате и пензије и прерачунајте их у евре још данас.

МОГУЋЕ УШТЕДЕ У НАУЦИ

Јасно је да држава не треба тек тако да смањује већ мизерна примања пензионера и радника јавног сектора. Али то не значи да не треба почети са најстрожијом штедњом и са отпуштањем евидентних вишкова у већини јавних служби, предузећа, научних института и са универзтета. Овде ћу дати само, примера ради, предлоге могућих уштеда у области научних истраживања у Србији. Неке од њих сам већ раније јавно излагао и опет ћу их поновити. Пре свега да кажем да је буџет науке Србије последњих година био око стотинак милиона евра годишње.

1. Само за градњу и опремање апсолутно непотребног центра за промоцију науке треба да се потроши око 65 милиона евра, и то, што је још трагичније, кредитног новца. Божидар Ђелић је, непосредно пред престанак свог министровања у ресору науке, потписао одлуку којом је цену изградњу овог фантомског центра, са првобитно конкурсом предвиђених 15 милиона евра, подигао на читавих 65 милиона. Одустајњем од ове ноторне бесмислице би се уштедело довољно да се не би морале смањивати плате ни у науци, а ни на већини државних универзитета у Србији (наравно само онима који добро и поштено раде свој посао); 

 

2. Ђелић је иницирао оснивање непотребног јавног предузећа Нуклеарни објекти Србије, које је смештено у оквиру Института за нуклеарне науке Винча, пре свега ради прања новца око изношења истрошеног нуклеарног горива и грабљења за ту сврху подигнутог кредита. По процени неких веома квалификованих стручњака, ово јавно предузеће има данас скоро пет пута више запослених;

 

3. Негде од 2010. године је почео масовни пријем наводно младих на научне пројекте који се финасирају из буџета. Број новопримљених је око 4.000 (скоро 50 одсто повећање броја истраживача), углавном неталентованих, који по убрзаним схемама масовно докторирају и бивају експресно бирани у научна звања квалификујући се тако да на буџету остану целог живота радећи мало шта што Србији и њеним становцима треба. Једини јавно наведен разлог, због кога је започео овај пријем-стампедо неталентованих и неадекватних људи на истраживачке пројекте је наводно недовољан број истаживача по европским стандардима. Да не говорим о томе да у неким од најреномиранијих београдских института више од половина запослених не долази на посао бар половину радних дана месечно. Има и неких корифеја који годишње одраде читавих десетак дана;

 

4. Као пример расипања девизних средстава навешћу два драстична случаја. Скори пример једног директора лабораторије у Институту за физику у Земуну који је ове године требало да путује на три конференције у току два летња месеца, и то прво у Бугарску, па затим у Америку и на крају у Бразил. Или пример директора једне лабораторије Института у Винчи који је недавно у Сан Франциско путовао чак са три своје сараднице на исту конференцију. Таква безпризорност је и у Америци, и у Европи, и у Африци незамислива. Овај други случај сам јавно осудио обративши се директору и свим сарадницима Института са захтевом да се објаве трошкови овог, преблаго речено, научног туризма. Никакве реакције није било. Мислим, да за наше садашње стање нису никако криви само политичари. У растурању државе учествује веома широк слој формално веома образованог света, који би себе да зове „експертска елита“, а који на светском тржишту мало или ништа не вреди;

 

5. Обећавам и да ћу ускоро писати о томе како се разбацују десетине милиона евра непотребно подигнутог пљачкашког кредита, наводно за науку. Више од две трећине новца од овог кредита од 400 милиона евра је отишло на највероватније веома прецењене земљано-бетонске радове. Кредит је подигнут у време Ђелић-Тадић владавине, нико не зна под којим условима и још увек га крчме кадрови који су тада постављени. Изгледа да оне који против српских интереса успешно раде никада не смењују и не кажњавају? Неки, као Божидар Ђелић, нестадоше као да су у земљу пропали. Божидар ће се овде вероватно опет појавити тек кад банкротирамо;

 

6. Па сасвим непотребна милионска плаћања чланарине за пуноправно чланство у ЦЕРН за гомилу „колаборационих“ научника (ниједна од бивших југословенских република није пуноправна чланица ЦЕРН, изгледа да им је скупа годишња чланарина). Овако осиромашеној Србији физичара високих енергија не треба више од троје-четворо на свим српским универзитетима заједно. А ови ће, ако нешто ваљају, у ЦЕРН моћи поћи за рачун свог знања и талента. Деведесет процената оних који сада примају пуну плату са научних пројеката из области експерименталне физике високих енергија сигурно ту привилегију не би могли да остваре ни у једној другој европској земљи;

 

7. Не могу а да не поменем Национални савет за научни и технолошки развој Србије са 16 чланова, који већ четири године не даје никакав извештај о стању у српској науци, а који би по Закону о научно-истраживачкој делатности требало да исти српској влади доставља до краја марта сваке године. Накнада за чланове овог нерадничког савета је по 40.000 динара месечно. Колико је у Србији данас таквих савета и „саветника“? А управних одбора са плаћеним синекурама?;

 

8. Пуне четири године није вршена никаква провера шта су и колико научници урадили на пројектима које држава финасира, а о компетентној оцени тих резултата да и не говоримо. Свако ко се сместио 2011. године на неки научни пројекат могао је мирне душе ништа да не ради и да до дана данашњег добија неокрњену плату. Не постоји никаква озбиљна провера начина на који се разбацује апсолутно непотребно подигнут кредит, наводно за науку, од енормних 400 милиона евра,

Кад набројах оволико могућих уштеда на стотом делу буџета, колико ли тек може да се уштеди по другим ставкама и међу онима који су увек били шире руке у трошењу од велике већине српских научника? Пре него што се одрекнем (или позајмим) у корист државе дела своје зарађене пензије, хтео бих да видим како власт укида све бесмислене савете, агенције, одборе, комисије и престаје са финасирањем „губара“ по невладиним организацијама. И да сама почне да штеди три пута више од оних којима узима. За такву власт бих могао и да погинем. Питам се: да ли ћу то дочекати?

ПРОБЛЕМ СРПСКОГ ЕКОНОМСКОГ МОДЕЛА

Време да се закључује овај подужи и наизглед обесхрабрујући текст. Тачна дијагноза је услов без кога се не може започети лечење било које болести. Истина, ма како болна била, боља је од шарених лажа надрилекара. Чак и да се све уради по рецептима српског Фискалног савета, јавни дуг Србије ће се до краја 2017. године попети са садашњих 22,7 млрд на 26,3 млрд евра. Ако се за то време не деси никакав привредни раст, што ће се највероватније бити случај ако се остане у оквиру постојеће тупе либералне варијанте вођења српске економије и финасија, јавни дуг Србије ће достићи скоро 84 одсто БДП. То значи да ћемо у том тренутку ми сви моћи да живимо само прикључени на апарите за одржавање живота. Ако је неко заустио да каже колико је Грчка дужна релативно више па живи, рећу ћу му да ће Грчку увек одржавати на апаратима, али да нас неће. Из оваквог стања ствари следи и највероватнија идеја која је у позадини садашњег ПредлогаФискалног савета за избегавање кризе јавног дуга, како је ја бар видим: да се сви, од апарата за одржавање живота зависни и у искежено лице гладне смрти загледани, лако и без отпора сложимо са продајом свега вредног што нам је остало (и још додатно обезвређеног). Укључујући и обрадиву земљу.

Недовољне су моје снаге и знање да са сигурношћу дајем још предлога куда и како ићи. Али желим да неке мени очевидне истине и одређене слутње у закључку поделим са свима. Кад неки од најистакнутији представника либералне економске мисли у Србији и већ три „пјатиљетке“ саветници свих влада, догураше до тражења да нас води „сигурна“ рука премијера, схватих да су последња времена дошла. Србија је изгледа затворила свој магични круг: од невидљиве (тржишта), преко лаке (продаје, трошења, задуживања), па све до сигурне (чврсте, јаке, мушке)руке. Разумем ја њих. Кад се трошило и задуживало, лепо им је било да та рука буде невидљива, демократска, а, кад углавном сиротињи треба отети, призивају сигурну/чврсту руку премијера. Има само једно, мало али. Да ли да премијер прихвати и овај „мудри“ савет и настави њиховим стазама или да се запита: ко га то, пошто и како саветује?

Шта прво урадити? Иста привредно-политичка парадигма примењује се читавих 14 година. Никакву значајну нову вредност, ни материјалну, а још мање духовну, није створила. За почетак треба пописати све савете које нам нуде наши досадашњи страни „пријатељи“ и „саветници“ и урадити све супротно. И окренути се са запада на исток према Русији и тамо затражити помоћ и савете. Путин је зауздао и сапео своје олигархе, зар не? НИС је најуспешнија српска фирма са профитом два пута већим од ИНА-а. Јужни ток ће се градити и изградити. Постанимо сигурни и одани пријатељи Русије и пуноправни чланови Евроазијског савеза. Време неутралних је на овим просторима одавно прошлост. Од Запада имамо још којешта да научимо на плану организације материјане производње. Али ништа на духовном плану. Поред тога, тамо су углавном конценрисани сви наши вишевековни непријатељи.

Домаће светнике, очигледно веома успешне на приватном плану, саветујем да се повуку. Док то још могу да ураде мирно.

И један кројачко-столарски савет премијеру: трипут мери, једном сеци! Многи наши западни „пријатељи“ и „партнери“ нам ништа добро не желе. Још један хаос и међусобна туча, изазвани погрешним стратегијским одлукама, значиће и крај наше државе. Оволико дужни слободни сигурно нисмо. Само да се још не потучемо и опет раздвојимо на две половине.

P.S. Нејасно је и питање: да ли вреди одлагати банкротство државе ако је банкрот неизбежан кроз годину или две, кад ће шансе за опоравак бити још мање а нација још сиромашнија, слабија и несигурнија? Још увек поседујемо вредних актива, а требало би и размислити о увођењу мораторијума на отплату предаторских/лоповских кредита, које су претходне лоповске екипе српских политичара западно-либералне провинијенције подигле и разграбиле заједно са онима од којих су их подигли и мимо знања и одобрења народа. За углед нам може служити храбри млади председник Еквадора Рафаел Кореа.

Винча 09. 10. 2014.

Аутор је научни саветник Института Винча у пензији

Депутат о возможном вступлении в ОДКБ: на Сербию никто не давит

лава делегации Сербии в Парламентской ассамблее ОДКБ Милован Дрецун заявил, что ни о каком давлении ни со стороны России, ни со стороны какого-либо другого государства речи не идет. Сербия открыта к сотрудничеству со всеми как страна, придерживающаяся нейтрального статуса.

Окт 22, 2015

Сербия, являющаяся наблюдателем в Парламентской ассамблее ОДКБ, удовлетворена своим статусом и не испытывает никакого давления со стороны в связи с потенциальным вступлением в эту организацию, заявил во вторник депутат сербского парламента и глава делегации Сербии в ПА ОДКБ Милован Дрецун.

Он напомнил, что его страна придерживается нейтрального статуса, а ОДКБ и НАТО имеют одинаковое признание со стороны ООН.

«Часто ставится вопрос о том, осуществляется ли давление на Сербию со стороны РФ, чтобы она стала членом ОДКБ. Я должен сказать, что как глава делегации ни разу не сталкивался с давлением от какого-либо представителя ОДКБ по поводу того, станет ли Сербия ее членом», — заявил Дрецун, выступая с приветственным словом на открытии Первой молодежной школы ОДКБ в Белграде.

По его словам, сербской стороне «очень дорого понимание, которое показывают друзья в ОДКБ к политической позиции Сербии, и это является хорошей основой для продолжения двустороннего сотрудничества».

В свою очередь, посол РФ в Белграде Александр Чепурин в своем приветственном слове к участникам школы выразил полную поддержку развитию как двустороннего сотрудничества Белграда и Москвы, так и контактов по парламентской линии между Сербией и ОДКБ.

«Мы приветствуем сбалансированную внешнюю политику Республики Сербии, мы ценим ее неприсоединение к незаконным санкциям против России, введенным год назад, и мы приветствуем налаживание и развитие военно-технического сотрудничества между Россией и Сербией», — заявил посол.

Он подчеркнул, что Сербия, как нейтральная страна, имеет право на сотрудничество и с Востоком, и с Западом, и это является правом выбора самого сербского народа.

«Сербия довольно активно продвигается в сотрудничестве с западными странами и с НАТО. Это право нейтральной страны, и замечаний к этому с нашей стороны никогда не было», — отметил Чепурин.

Участниками школы, которая будет работать три дня, являются представители молодежных движений ведущих политических партий Сербии, студенты Белградского университета и АЛЬФА-Университета, молодые политологи.

Свой доклад «ОДКБ и безопасность Евразии» слушателям школы представит профессор, координатор Аналитической ассоциации ОДКБ Игорь Панарин. На тему «Военно-политические аспекты безопасности в Евразии» выступит заместитель директора РИСИ Григорий Тищенко. С лекцией «Сирийский кризис и его последствия для Сербии и ЕС» выступит ректор Санкт-Петербургской Восточной академии Андрей Вассоевич. О проблемах развития гуманитарного сотрудничества России и Сербии расскажет декан факультета международных отношений, экономики и управления Нижегородского государственного университета имени Добролюбова Сергей Устинкин.

Кроме того, в работе первой молодежной школы в Белграде примут участие представители МЧС России, чьи выступления будут связаны с информационным обеспечением международного взаимодействия в сфере прогнозирования, предупреждения и ликвидации последствий чрезвычайных ситуаций и стихийных бедствий.

Помимо Белграда, занятия состоятся также на базе российско-сербского гуманитарного центра в сербском городе Ниш.

Србија је посматрач у Парламентарној скупштини Организације уговора о колективној безбедности, је задовољан својим статусом, а не осећа никакав притисак од стране у односу на потенцијалне уласка у организацији, изјавио је у уторак заменик шефа српског парламента и српска делегација у ЦСТО ПА Милован Дретсун.

Он је подсетио да његова земља поштује статус неутралности и ЦСТО и НАТО има исту признање од Уједињених нација.

"Често се поставља питање да ли се врши притисак на Србију од стране Руске Федерације да постане члан Организације уговора о колективној безбедности. Морам да кажем да као шеф делегације никада није суочила са притисцима из било ког представника Организације уговора о колективној безбедности поводом тога да ли ће Србија постати чланица о томе "- рекао је Дретсун, говорећи са поздравним говором на отварању прве школе ЦСТО омладине у Београду.

Према његовим речима, српска страна "веома скупог разумевању који показују пријатеље у организацији колективног Уговора безбедности у политичком положају Србије, и то је добра основа за наставак билатералне сарадње."

Заузврат, руски амбасадор у Београду Александар Цхепурин у свом поздравном говору учесницима у школе изразио пуну подршку за развој билатералне сарадње између Београда и Москве, а контакти између парламената Србије и ЦСТО.

"Ми поздрављамо уравнотежену спољну политику Републике Србије, ценимо његов не-придржавање илегалних санкција против Русије, уведена пре годину дана, и ми поздрављамо успостављање и развој војно-техничке сарадње између Русије и Србије," - рекао је амбасадор.

Он је нагласио да Србија, као неутрална земља, има право да сарађују и са Истока и Запада, и то је прави избор српског народа.

"Србија се креће врло активно, у сарадњи са западним земљама и НАТО. Ово право је неутрална земља, и коментари о овоме са наше стране никада није било "- рекао је Цхепурин.

Учесници школе, која ће трајати три дана, представници омладинских покрета водећих политичких странака Србије, студенти Универзитета у Београду и Универзитета у АЛФА, младих политичара.

Његов извештај, "ЦСТО и безбедносне евроазијска" средњошколци ће представити професор, координатор аналитички Удружења ЦСТО Игор Панарин. На тему "политичко-војне аспекте безбедности у Евроазији", рекао је заменик директора Григориј Тисхцхенко Рис. Са предавања "сиријске кризе и њених последица за Србију и ЕУ" ректор Ст. Петерсбург академије у Источном Андрев Вассоевицх. На проблемима развоја хуманитарне сарадње Русије и Србије ће рећи декану Факултета за међународне односе, економију и менаџмент у Нижниј Новгород Стате Университи назване по Добролиубов Сергеи Устинкин.

Поред тога, у првој школи за младе у Београду, којој су присуствовали представници руске ванредне ситуације Министарства, чији наступ ће се односити на информациону подршку међународне сарадње у области прогнозирања, превенције и реаговања у ванредним ситуацијама и природним катастрофама.

Осим у Београду, настава ће се одржати на основу руско-српског хуманитарног центра у српском граду Нишу.