Канађани су насамарени у преговорима о стварању Транспацифичког партнерства (ТТП) и сада ће заувек бити везани за договор који је веома штетан за иновације, рекао је бивши заменик директора компаније „Блекбери“ Џим Балсајл.
Балсајл, који је вратио компанију „Блекбери“ међу глобалне играче и налази се на листи 100 најбогатијих Канађана, каже да ће ТТП Канаду коштати стотине милијарди долара, додајући да ће одредбе из споразума о интелектуалној својини задати ударац будућим канадским привредницима.
„Мислим да је ово најгора ствар коју је Влада Стивена Харпера учинила за Канаду. Мислим да ћемо за 10 година схватити да је тај потпис најгори политички потез Канаде икада“, рекао је канадски бизнисмен новинарима након што је имао увид у 6.000 страница тог уговора.
Према његовим речима, ТТП структуре су потпуно у складу са америчким економским интересима, док с друге стране ограничавају раст канадске привреде.
„А из тога сада не можемо да изађемо“, нагласио је он.
„То је тако бриљантно систематско стезање обруча. Ја сам само у одушевљен колико је то чисто урађено од стране Американаца… Насамарени смо“, истиче он.
Он је посебно забринут због чињенице да ће, у складу са договором, америчке фирме бити у предности, док ће Канађани морати да плате за туђе идеје, уместо да раде на својим иновацијама и имају користи од њих.
После више од шест година преговора, министри трговине 12 земаља пацифичког обруча постигли су недавно договор о контроверзном споразуму о слободној трговини Транспацифичког партнерства (ТТП).
Договор, који треба да обухвати 40 одсто светске економије, отклања трговинске баријере и обезбеђује заједничке стандарде за земље-чланице ТТП-а — Аустралију, Брунеје, Канаду, Чиле, Јапан, Малезију, Мексико, Нови Зеланд, Перу, Сингапур, Вијетнам и САД.
Опширније: http://rs.sputniknews.com/ekonomija/20151109/1100916807/kanada-ttp-sporazum.html#ixzz3rCK9JD4j
Иако током последњих годину дана одлуке које се доносе у Америци утичу на рад руских компанија у свету, о томе мало говори стручна јавност. А не би смело тако да буде.
Док су државни телевизијски канали нашироко обрађивали тему легализације геј бракова, амерички Сенат је 24. јуна усвојио документ који је тешко разумљив широј јавности. Наиме, ради се о документу „Орган за промоцију трговине“ (Trade Promotion Authority — ТРА), преноси портал Шта они кажу о САД.
Овај документ, који је потписао Барак Обама 29. јуна, омогућио му је да у наредних шест година закључује спољнотрговинске споразуме без претходног разматрања и утврђивања детаља уговора са Конгресом.
Усвајање овог документа је била важна победа Беле куће у борби за оно што је накнадно уследило — недавно потписивање уговора о стварању Транспацифичког партнерства, споразума о слободној трговини који ће на дуге стазе одредити правила игре у Азијско-Тихоокеанском региону.
Преговори о стварању овог партнерства били су за САД један од најважнијих економских процеса у региону. Водило их је 12 држава чији укупни БДП чини трећину глобалног. Дакле, потписнице овог споразума су САД са Канадом, Мексиком, Чилеом, Перуом, Јапаном, Малезијом, Вијетнамом, Сингапуром, Брунејима, Аустралијом и Новим Зеландом.
ТТП би требало да одреди правила игре у читавом низу области, укључујући и техничка правила, екологију, радно право и заштиту интелектуалне својине. Партнерство је одгвор како на још једну дохијску рунду преговора СТО, тако и на вртоглави раст утицаја Кине. Ексклузивна трговачка група задаваће стандарде, који ће временом постати обавезни за све. Управо зато Пекинг активно промовише своје алтернативе. Ипак, после одлуке Конгреса, САД су свој блок успеле раније да формирају.
Шта ће ово значити за Русију? Мало за оне који тргују сировинама, а много за оне који се баве трговином машинама или пољопривредне опреме у Азијско-Пацифичком региону. За некога ће се адаптација свести само на додатне трошкове за сертификацију, а да не говоримо о расту конкуренције наспрам потписница ТТП. При свему овоме Русија, за разлику од Кине, не улаже напоре како би макар нешто подробније разјаснила читаву ситуацију.
„Без Кине немогуће је створити трговачки блок у Азији, јер је разматрање детаља само узалудно губљење снаге“, сматрају стручњаци из области индустрије.
Бизнис такође није показао довољно активности — иако се, на пример, током пословног консултативног савета Азијско-Пацифичке економске сарадње могло добити много информација.
Ипак, руски играчи у светској, а посебно регионалној трговинској арени мораће да се позабаве потпуно новим правилима игре у условима када стручњака који знају шта све са собом заиста носи ТТП, има толико мало да се могу побројати на прсте једне руке.
Опширније: http://rs.sputniknews.com/ekonomija/20151013/1100245582/ttp-rusija-uticaji-sporazum.html#ixzz3rCKDTAxD
Владе ће морати да плаћају произвођачима да не убијају њихове грађане, упозорава амерички нобеловац Џозеф Стиглиц након потписивања споразума о слободној трговини.
Америчка влада тријумфује након што је у понедељак потписала Транспацифички трговински споразум (ТТП) са једанаест земаља Пацифика (Канадом, Мексиком, Чилеом, Перуом, Јапаном, Малезијом, Вијетнамом, Сингапуром, Брунејима, Аустралијом и Новим Зеландом). Споразум, о коме се преговарало у највећој тајности, потребно је сада да одобри парламент сваке од тих земаља.
Нобеловац Џозеф Стиглиц у тексту који објављује сајт „Пројекат синдикат“ упозорава да ТТП није о „слободној“ трговини, већ да је његов смисао да заштити интересе најмоћнијих пословних лобија.
„Никога не треба да изненади да амерички међународни споразуми производе контролисану, а не слободну трговину. То се дешава када је процес одлучивања затворен за оне који не долазе из света бизниса“, пише Стиглиц.
Ови споразуми означавају даљи продор либералног капитализма који диктира правила светске трговине, што подразумева укидање царине, губитак националног суверенитета, одустајање од заштите домаћих предузећа и произвођача и давање овлашћења страним инвеститорима и компанијама која превазилазе овлашћења држава. Споразуми подразумевају и забрану увођења контроле капитала и пореза на финансијске трансакције.
Александар Матковић, истраживач на Институту за филозофију и друштвену теорију у Београду и члан колектива „Герусија“, објашњава да овај споразум представља невероватан удар на државу и права радника.
„После овога је државни суверенитет мртав. Правну заштиту радника и запослених неће имати ко да нуди нити ће смети то да чини ако је у супротности са оним што је одређено овим уговорима“, каже за Спутњик.
Шта то заправо подразумева? Стиглиц даје пример индустрије лекова и овлашћења која ће добити фармацеутске компаније, што је била једна од главних тачки преговора.
„Споразум ће регулисати фармацеутску индустрију, ако САД добију све што хоће“, упозорава нобеловац. Америчке лабораторије ће захваљујући овом споразуму да задрже током дванаест година ексклузивно право на лекове које производе, док је у другим земљама-потписницама тај период пет година. То значи да ће фармацеутске компаније преузети монопол и онемогућити другим произвођачима да на тржиште изађу са јефтинијим генеричким лековима и тиме ускратити лечење милионима људи на планети.
„Овај споразум може да буде убиствен, посебно када је реч о генеричким лековима који штите индустрију лекова у САД од фармацеутских компанија које подижу цене лекова од животне важности. Споразум штити ове фармацеутске компаније и омогућава им да наставе да дижу цене лекова и спречавају конкуренцију генеричких лекова на тржишту. То је део Обамине азијске стратегије за обуздавање Кине“, каже за Спутњик Џек Размус, професор политичке економије на калифорнијском Санта Клара универзитету.
Француски есејиста Жан-Мишел Катрпоен у књизи „Шок империја — САД, Кина, Немачка: ко ће владати светском економијом?“ такође упозорава да је смисао америчких споразума о слободној трговини да се на светком тржишту изолују Кина и Русија.
Ситуација неће бити ништа боља ни у дуванској индустрији, пољопривреди… Америчке дуванске компаније су деценијама проналазиле механизме како да преко страних инвеститора ограниче упозорења о опасности пушења по здравље која су прописивале државе у интересу грађана. Према новом споразуму, профит добија већи значај од здравља грађана. Уколико државе покушају да стану на пут штетним производима, компаније могу да их туже због губитка зараде.
Стиглиц наводи пример америчког дуванског гиганта „Филип Морис“ који, према сличним уговорима, тужи Аустралију и Уругвај због закона по коме на паклицама цигарета мора да стоји упозорење од последица пушења.
„Владе ће морати да плаћају произвођачима да не убијају њихове грађане“, констатује нобеловац.
САД желе да наметну исте механизме у сличном споразуму са Европском унијом о трансатлантској трговини (ТТИП), који би требало да буде потписан до краја године. Уколико се то догоди, то ће значити успостављање највеће трговинске зоне у историји. Последице ових споразума осетиће се и у Србији, каже Матковић.
„Овај споразум ће приморати и треће земље попут Србије које нису потписнице да се убаце у овакав оквир због тога што ће бити притиснуте да и саме учествују у тој трци, да спуштају цену радништва и уводе заштиту страних инвеститора“, каже Матковић, који указује да се то већ догађа у региону након измена закона о раду.
Последица је, упозорава, већа акумулација капитала и мање демократије, што је рецепт за нове светске кризе.
Опширније: http://rs.sputniknews.com/svet/20151007/1100106181.html#ixzz3rCKOBYBv
Нема коментара:
Постави коментар