понедељак, 7. децембар 2015.

Историјски пробој Ле Пенове

Регионални избори су потврдили да Французи не верују да државни врх може да заштити њихове интересе и одбрани их од спољних претњи.

Француска политичка елита се пробудила са главобољом након првог круга локалних избора који је потврдио очекивања — Национални фронт, на чијем челу је Марин ле Пен, направио је историјски пробој. Партија екстремне деснице води у шест од тринаест региона.
Успон Националног фронта на француској политичкој сцени није новост. Ова партија не престаје да бележи победе на локалном нивоу. Од прошлих регионалних избора, 2012. године, број гласача ове партије се удвостручио.
Национални фронт је избио у први план на изборима за Европски парламент 2014. године, када је освојио 25 одсто гласова. У недељу су отишли даље — са 27 одсто гласова постали су прва странка Француске, испред традиционалне десничарске партије „Републиканци“ бившег шефа државе Николе Саркозија и социјалиста председника Франсоа Оланда, за које је гласало 23 одсто.
Марин ле Пен је поздравила победу „прве партије Француске“, подсећајући да је ова странка једва представљена у парламенту и позвала бираче да окрену леђа политичкој елити која их обмањује.
„Како смо дошли довде?“, пита се уводничар лево оријентисаног Монда, који се чуди како више од четвртине Француза види излаз у „реакционарној и ксенофобичној партији, вођеној идеологијом која је супротна републиканским вредностима, чији су предлози колико демагошки толико и опасни“.
Одговор посредно даје уводничар десничарског Фигароа, који говори о гневу француског народа. Узроци гнева и стрепње који расту у Француској су већ дуго присутни — то је гнев због економске ситуације и великог броја незапослених, гнев због губитка економског престижа, страх који се повећао са избегличком кризом, на који се надовезао егзистенцијални страх након терористичких напада у Паризу. За социјалисте се „наставља пад у пакао“, пише Фигаро.
Драматични тон у коментарима француских аналитичара и политичке елите подсећа на 2002. годину, када се у првом кругу председничких избора наспрам Жака Ширака нашао Жан Мари ле Пен, отац Марин ле Пен.
Жан Пјер Рафарен, премијер у влади коју је Ширак потом формирао, упозорава алармантним тоном да се Француска налази у „тужној и тешкој политичкој ситуацији“.
„Француска скреће и то је пораз свих, пре свега пораз председника републике, али и општи пораз. Потребно је изнова обновити републику, а то је огроман посао. (…) Република је на путу да се обруши, све је на путу да се уруши, треба напустити политикантство и вратити се обнови републике“, готово је завапио за микрофоном радија Франс ентер.
Рафарен се не слаже са шефом своје странке, Саркозијем, који је против идеје да се у другом кругу направи фронт левих и десних снага против Ле Пенове, као што је то био случај на председничким изборима 2002. године.
„Ни повлачење ни спајање“ са социјалистима у другом кругу, то је позиција Саркозијеве странке.
Али разочарање Француза бившим и садашњим председником је снажно. Све већи број Француза сматра да власт није у стању да одбрани њихове интересе и да их заштити од спољних претњи.
Национални фронт који предлаже да Француска изађе из еврозоне и врати националне границе, појављује се као алтернатива, и то као републиканска алтернатива, партија која се позива на републиканску политичку традицију и вредности оличене у девизи „слобода, једнакост, братство“.
„Национални фронт је једини истински републикански фронт, јер једини брани нацију и њену сувереност“, поручује Ле Пенова.
Странка коју предводи остаје мањинска на политичкој сцени, али јака и динамична. Ле Пенова би након другог круга у недељу могла да изађе као главни противник Оланду, што јој даје наду за председничке изборе 2017. године.


Опширније: http://rs.sputniknews.com/evropa/20151207/1101642681/Istorijski-proboj-Le-Penove.html#ixzz3teyt8VZe

Није руска пропаганда — Балкан је намерно нестабилан Опширније: http://rs.sputniknews.com/komentari/20151207/1101643828/Nije-ruska-propaganda-Balkan-je-namerno-nestabilan.html#ixzz3teydbiJW

Све опаске о постојању руске пропаганде и томе да Русија жели преимућство на Балкану, служе истом циљу као и пролетошње одвајање посебних буџета на Западу за борбу против телевизије Раша тудеј и Спутњика. И једне и друге су изазване страхом.

Док се на Косову и Метохији наставља застрашивање српског становништва — а више јутрошњих оружаних напада непознатих особа албанске националности на подручју Гораждевца код Пећи само је најновији чин тог константног терора — амерички амбасадор при ОЕБС-у Данијел Баер тврди да се САД унапред радују дану кад ће такозвано Косово постати чланица ове организације.
Истина, господин Баер је дневнику „Данас“ дао интервју пре последњих напада, али и после сви других напада на српску мањину и упркос чињеници да је Срба на Косову и Метохији сваким даном све мање и мање, а да их у градовима уопште нема.
Међутим, овај дипломата у неколико одговора видљиво агитује да такозвано Косово постане чланица ОЕБС-а, што је можда (са његове тачке гледишта) и легитимно, али је још легитимније да неко ко учествује у раду ОЕБС-а говори и о безбедности на оној територији за коју толико лобира.
Државност Косова нема цену
С друге стране, Баерово пропагирање само је наставак политике Запада која се може свести на једно: заокруживање косовске независности и државности.
Док се од Србије, а и свих осталих, тражило и тражи да пре ступања у поједине организације испуни низ услова, западне дипломате не траже од такозваног Косова ништа, а за такозвано Косово траже и дају све. Неуморно се труде да ова, од Уједињених нација непризната држава, постане чланица што више међународних организација, специјализованих секција УН, олимпијских и других спортских савеза.
Констатацију новинара да је утисак српске јавности како земљама Запада треба Балкан као нестабилно подручје и стални извор нестабилности, амбасадор Баер одбацује опаском да је то далеко од истине и тврди да свако ко мисли тако превише подлеже руској пропаганди.
Последњи у низу политичких лидера који је Балкан означио као буре барута био је српски премијер Вучић, али су овакве констатације долазиле и са других места и из других балканских држава. Пре ће, наиме, бити да је далеко од истине да су сви они подлегли руској пропаганди.
Стварност је најбољи демант
Уосталом, јутрошњи напади у Гораждевцу, недавни терористички акти у Босни и Херцеговини, отворени тероризам у Македонији ономад, нису руска пропаганда већ догађаји који су се, нажалост, десили. То је стварност која демантује и господина Баера и све његове колеге са Запада. Чини се да је, гледајући стање на терену Балкана, све оно што представници западне дипломатије говоре пропаганда у правом смислу речи.
Осим тога што тера грађане на Балкану да не верују својим очима и што ничим изазвано, али из његове визуре разумљиво, убацује Русију у читаву причу, Баер с неба па у ребра изусти и како је „Русија само регионална, не и велика сила“, па Америка нема никакве везе са њом у том погледу. Ако највиши званичници најачих западних држава уважавају чињеницу да је Русија велика светска суперсила, опаска господина Баера може се поредити са опаском навијача неког клуба који има огромну жељу да успе у навијачкој хијерархији и то тако што ће речима унизити противника. Али, шта је радити навијачу, није амбасадору, иако разумемо амбицију господина Баера.
Сједињене Америчке Државе, предочи још Баер, имају јасну политику и подржавају наставак консолидације безбедности на Балкану.
Међутим, ако знамо да су баш те Сједињене Америчке Државе доминантно присутне на Балкану последњих 25 година, онда је прави одговор и њему и свим осталим његовим колегама: господо, нешто предуго консолидујете. И питање свима њима ђутуре, да ли оваквим констатацијама, у ствари, признајете неуспех дипломатије ваших земаља?
Пропагирамо да пропагирају
Сваки одговор који није признање сопствене немоћи, биће и јесте потврда да се на Балкану спроводи управо онаква политика какву Запад жели. Дакле — да је то успех, да је тај успех константна нестабилност, да ту нестабилност треба неко константно да консолидује, и да су, коначно, у праву сви они који тако нешто констатују. Потврда свега, да поновимо још једном, јесте стање на терену и готово свакодневне лоше вести.
Све опаске о постојању руске пропаганде и томе да Русија жели преимућство на Балкану, служе истом циљу као и пролетошње одвајање посебних буџета на Западу за борбу против телевизије Раша тудеј и Спутњика. И једне и друге су изазване страхом.
У оба случаја, и медијском и овом балканском, заправо је реч о страху. Али не страху од руске доминације, већ од губитка своје доминације. Па ко ће, ако је иоле политички писмен, да поверује да је Бугарска сама од себе одустала од гасовода „Јужни ток“, на пример.
Најзад, нема руске пропаганде, већ сурове истине са терена: Балкан је нестабилан. Намерно нестабилан.


Опширније: http://rs.sputniknews.com/komentari/20151207/1101643828/Nije-ruska-propaganda-Balkan-je-namerno-nestabilan.html#ixzz3teyhMXu1

Soft Power: Xi Jinping Lays Out Silk Road to Africa With Money Read more: http://sputniknews.com/business/20151207/1031375702/china-africa-economic-investment-cooperation.html#ixzz3teyTCBNV

A new package of China’s investment in Africa consists of $74 billion. During visits to Zimbabwe and South Africa, China’s President Xi Jinping signed contracts amounting to $7 billion for each country.

During a summit of ‘China-Africa’ cooperation with the participation of heads of state and governments from 48 African countries, Xi Jinping announced that $60 billion will be invested in transcontinental projects across Africa.
It is the largest aid package ever given to Africa by China. During the visit, Xi Jinping signed agreements and specified more than 60 joint projects and programs. They cover the industrialization and modernization of agriculture, infrastructure construction, improvement of financial services and debt restructuring, trade facilitation and investment, environmental protection, poverty alleviation, health care and humanitarian exchanges.
China is making a large economic investment in the state railway operator in South Africa. The largest contract — $2.5 billion was just signed recently.
Xi Jinping stressed that cooperation with Africa is aimed to increase its international prestige, as well as to bring bilateral relations to a new level. Accompanying the president, the Foreign Minister Wang Yi at the final press conference in Pretoria rejected Western and a number of African political elite’s criticism accusing China of neo-colonialism on the continent.
The minister stressed that China has never resorted to political pressure and does not interfere in internal affairs and does not force people to do things they do not want or cannot do. China is committed to ensuring that everyone wins from this cooperation, Wang Yi said.
Expert from African Institute Tatiana Deich said, “Yes, China is often accused of neo-colonialism; Africans sometimes criticize it but there are also a lot of positive implications of this for Africa.”
She further said that China has strengthened its influence in Africa with many Chinese living and working in Africa. She added that because of China's cheap goods and labor, Chinese companies displace local small manufacturers.
“However, African leaders believe that the advantages in cooperation are more than the minuses. I do not think what China is doing in Africa is neo-colonialism. China is providing Africa with a lot of help. There is a lot of credit being provided and loans on favorable terms with a long payback period. They often stand out when the West openly ignores the needs and requirements of Africa,” Deich told Sputnik.
A few years ago, China overtook the United States and EU countries and has become the main trading partner of Africa. Trade turnover between the two in 2014 reached $220 billion and investments amounted to $32.4 billion. Xi Jinping’s recent visit undoubtedly strengthened this trend.


Read more: http://sputniknews.com/business/20151207/1031375702/china-africa-economic-investment-cooperation.html#ixzz3teyWedcx